Грчка је и близу и далеко

Србија је у очима Европе и света на крају прошлог века сматрана извором сукоба на Балкану, у којима је руинирана њена економија. Онда, до светске кризе, наша економија је поправљана, уз помоћ задуживања и продаје имовине. Затим, опет на Балкану, као продужетак светске економске кризе, Грчка доживљава економски потрес, а Србија још није изашла из своје и опште кризе. Зато се оправдано расправља о могућностима преливања грчких мука на нас, али и јавља стрепња да од грчке бољке и ми не оболимо. Та расправа је корисна јер је боља превентива него лечење болести.

У Грчкој су у прошлој години били избори, пропраћени ружичастим представљањем стварности и финим обећањима, што није само њихов специјалитет. Након избора провирила је стварност да је дефицит у буџету скоро 14 одсто свега што се створило у једној години, а да је дуг за 15 одсто премашио све у тој години створено. Уместо раста забележен је пад економских активности. Камата на обвезнице на две године премашила је стопу од 15 одсто. Пао је рејтинг и понестало нових кредитора, па је Грчка криза потресла светске берзе и Европску унију, посебно њену еврозону.

И ми смо имали у прошлој години сличан Грчкој пад привредних активности. Повећали смо задуженост и дефицит буџета. Али нисмо где je и Грчка. Наш дефицит буџета је око четири одсто, а укупна задуженост државе нешто преко трећине нашег производа, али брзо расте. Добар део наших банака основале су грчке банке и сигурно ће јењавати њихово улагање и кредитирање у Србији, ако и не дође до значајнијег повлачења улагања и отплате датих кредита. Широке последице грчке кризе другачије и више ћемо осетити ми него јачи. Грчка је примљена у ЕУ без испуњавања неких услова. То може сада подстаћи оштрије критеријуме за пријем Србије и других кандидата са Балкана. Ангажовање за Грчку смањује потенцијал ЕУ за друге.

Морају се ипак пажљиво упоређивати Грчка и Србија. Грчка је много већа од Србије, са много већом економијом и уклопљености у свет. Она је чланица ОЕЦД; СТО; НАТО, Црноморске економске сарадње, ЕУ и еврозоне. А ми се још трудимо да се приближимо и укључимо у глобални свет. У грчкој економији индустрија учествује са преко петине, а код нас упола мање. Туризам је њима важан сектор, који доноси новац из света. Обоје имамо дознаке дијаспоре. Њихова инфлација је један одсто, а наша се планира на шест одсто. Они имају још релативно дупло мање незапослених, а и велики дуг је код њих другачији аргумент. Велики дуг великих је већа брига поверилаца, а мањи тежа брига малих дужника.

Ми смо и специфични у односу на свет. Новац нам је мање динар, а више евро. Имао и јавни дуг државе у динарима и у еврима, док Грчка има само у еврима. Њен проблем је јавни дуг државе, па је неопходна штедња и прерасподела, кресање јавне потрошње и повећање пореза. А Грчка нема монетарне проблемe. Њени економски односи са светом дотичу и унију и њу. Наши проблеми скрећу мању пажњу других. А наши проблеми су и монетарни и фискални. Јавни дуг се приближава износу од 11 милијарди евра, што је око трећине БДП-а. Јавна потрошња која је 43 одсто свега што направимо, у дефициту је четири одсто БДП-а. Предстоји увећање јавног дуга за денационализацију. Наш већи ризик је укупан дуг према иностранству, који је нарастао на 23 милијарде евра, a и даље расте. Јавни дуг је у томе мањи од осам, а приватни (предузећа и банака) већи од 15 милијарди евра, али код тешкоћа у плаћању обе врсте дуга постају државни дуг. Девизне резерве су 12 милијарди евра са тенденцијом опадања.

Предности над грчком наше монетарне економије нема. Она нам није савладала инфлацију, а кредити и штедња су у еврима са високим каматама. Потребан нам је извоз и инвестиције, а немамо домаће акумулације. Пад вредности динара побољшава размену са светом, али отежава дуг. Мучно се одвија обуздавање јавне потрошње, а остаје инерција задуживања у иностранству, пошто је све мање прилива од продаје имовине (капитала и некретнина). Увођење фиксног курса динара било би горе од дозвољавања шире домаће употребе евра или чак увођења валутног одбора (currency board). Журно треба донети закон о обуздавању јавне потрошње и ограничавању задуживања државе, те продужити аранжман са ММФ-ом. Избори се и код нас приближавају. Треба да научимо како да избегнемо да се сва невоља са Балкана мора и код нас прелити.

Консултант за страна улагања