Народ вратио цркви стари сјај

Добропоточка црква налази се изнад варошице Крупањ и посвећена је Успењу пресвете Богородице. За лепоту цркве одговоран је народ, али и свештеник Александар Ђурђев који је народ окупио око древне цркве која датира из 1528. године, како су забележили тефтердари Османског царства. Обнова овог места почела је 1995. године, а данас је то лепо место за све путнике и мештане који на црквеном имању могу да виде музеје, капеле у рударским окнима посвећене светом Прокопију и светој Петки, етнопарк, цркву Успења пресвете Богородице…

Све је спремно за дочек гостију, а за њихов одмор ту су покривени вајати са столовима где посетиоци могу да се одморе, окрепе, ручају, праве весеља, да се друже, чак и славе да прослављају. За славе посебно је одвојена и спремљена једна просторија са великим столовима и лепим столицама у чијем је саставу и кухиња. Свештеник цркве је скроман и о својим заслугама не жели много да прича. Све приписује мештанима који су сасвим сигурно и великодушно дали себе да би црква данас била место за пример.

– Рођен сам у Паризу, а мајка ми је родом одавде. Зато сам и дошао у Крупањ. Тамо постоји црквени дом где нам је седиште. Пре 11 година када смо почели са сређивањем Добропоточке цркве имао сам жељу коју сам и остварио. Жеља ми је била да овој најстаријој цркви вратим стари сјај и да ме не шаљу даље, него да останем овде. Владика ме је послушао и услишио је моје прохтеве. А хтели су у Београд да ме шаљу да тамо службујем – објашњава отац Александар Ђурђев који је проучавао историју овог краја. По његовим речима, свако од мештана је уложио себе дарујући цркву прилозима. И свештеник је уложио себе великом упорношћу и ентузијазмом. Црква данас има изглед брвнаре. Када се закорачи у њу, на разгласу почиње литургија. Посебну атракцију чини Музеј завичаја у коме, такође, када крочите на разгласу почиње музика. У њему су предмети из 19. и 20. века који су се користили у домаћинству. Дочарано је и сеоско домаћинство крупањског краја. Права атракција су капеле направљене од рударских окна које је свештеник Ђурђев "нашао" уз помоћ лисица које су му "показале" пут. Сада су то капеле Свете Петке и Светог Прокопија који је уједно и рударска слава. Крупањ је у прошлости био познат по рударству. Сребро из тог краја се од давнина преносило у Сребреницу на обраду. У непосредној близини Добропоточке цркве је старо крупањско гробље где почивају посмртни остаци многих рудара.

Свештеник Александар Ђурђев се поноси црквеним домом и библиотеком Свете Петке са више од хиљаду књига.

– Има толико тога овде да се види, али главна заслуга припада Крупљанима. Они су ми много помогли, са великим задовољством – прича о својим суграђанима свештеник Ђурђев.

Крупањ је место које живи од своје историјске прошлости. Лежи на четири брзе речице које протичу испод чак 15 мостова. У близини је Мачков камен где су у Првом светском рату изгинули многи ратници и која је претходила Колубарској бици. Заправо, тај бој није био српска победа и остао је у сенци великих битака на Церу и Колубари, иако је на Мачковом камену погинуло око 15.000 ратника. Црква Вазнесења Господњег је у центру града. Подигао ју је краљ Александар 1932. године. Испод је спомен-костурница где су на малом простору изложени ратни предмети, лобање, ордење, сребрни венци као одличја, надгробне плоче. Посетиоце дочекује српски војник у одори у којој је, са њиве, отишао у рат те 1914: опанци, чакшире, прслук, кошуља, капа. И српска застава у руци. Недалеко одатле је Дом културе који је подигла кућа "Политика" 1984. године, јер су на Мачковом камену погинула два члана породице Рибникар: Владислав и Дарко, оснивач и уредник.

У оквиру излета у Крупањ и Добри Поток, на који води туристичко друштво "Излетник", посећује се село Липолист. У њему ради породица Топаловић која је пре годину дана направила своје етносело. Од старих мачванских колиба од којих су неке старе и по 300 година направили су права мала српска домаћинства из 19. века. Специјалност породице Топаловић је наивно сликарство. Посебна занимљивост је начин на који осликавају прозоре и завесе. У близини је јединствена ботаничка башта у којој се могу видети најразличитије врсте биљака, а праву атракцију чини гавран који говори и тако увесељава посетиоце.