Живот испред политике

У намери да грађанима Србије у последњој недељи пред парламентарне изборе 21. јануара пружимо што комплетнији, али и што једноставнији преглед изборне понуде, затражили смо од појединих странака да одговоре на наш упитник. Реч је о странкама које су интересантне по својој снази, односно тренутном рејтингу, или по специфичним циљним групама којима се обраћају. Упитнике са 11 питања послали смо информативним службама СРС-а, ДС-а, ДСС-а, СПС-а, СПО-а, Г17 плус, Либерално демократске партије (ЛДП), коалиције Партија уједињених пензионера-Социјалдемократска партија (ПУПС-СДП) и изборне листе "Бранко Павловић-Зато што мора боље". Врло брзо, одговоре су нам послали СПС, Г17 плус, ЛДП и ПУПС- СДП. Бранко Павловић је сматрао да је овај начин саопштавања порука бирачима превише поједностављен, док СРС, ДС, ДСС и СПО нису нашли време за то.
Због тога, а у жељи да читаоци "Политике" ипак не остану ускраћени за подсећање на то шта им политички актери у овој изборној кампањи обећавају, одговоре смо потражили сами у интервјуима и изјавама челника поменутих странака, у страначким програмима, саопштењима, или, као у случају ДСС-а, делимично у Националној стратегији привредног развоја Србије од 2006. до 2012. године, који је усвојила Влада Србије.
Ово, наравно, јесте поједностављено представљање изборне понуде поменутих странака, али треба га схватити пре свега као подсетник и путоказ за сналажење у гомили политичких обећања, а можда некоме и олакша одлуку коме ће у следећу недељу поклонити свој драгоцени глас за наредне четири године. Или мање.

Да почетак кампање за парламентарне изборе није обележио штрајк глађу Војислава Шешеља у Хагу, најупечатљивији детаљи у овој изборној трци били би мажење крава, љубљење оваца и нови вид превоза појединих партијских првака – аутобуси у бојама странке. То кад је реч о "спољашњим" импресијама. У суштини, међутим, ова кампања разликује се од претходних по томе што су централно место у њој политичка и национална питања уступила економским и "животним" темама.

Има, ипак, још неколико дана до 21. јануара да се ови утисци коригују. Следе завршни митинзи, конвенције и последње ударне поруке – климакс кампање.

Негативна кампања

– Нека доза негативне кампaње је увек присутна и ово што смо до сад имали није изашло из оквира те елементарне политичке коректности. Али не бих искључио да би то што се може десити у последњих четири-пет дана могло да промени глобалну оцену. Очекујем да ће сви покушати да поентирају, да дају кључне аргументе, да доведу у питање квалитет понуде конкурената. Мада не очекујем спектакуларне промене – каже за "Политику" Зоран Стојиљковић, професор на Факултету политичких наука у Београду.

На могуће заоштравање предизборне игре указују варнице између Демократске странке и Демократске странке Србије последњих дана. Прво су из ДСС-а, након што су демократе промовисале Божидара Ђелића као кандидата за премијера, подсетиле на Ђелићев "велики грех" – враћање Богољубу Карићу 40 милиона евра од пореза за екстрапрофит. Из ДС-а су на то одговорили да је управо Војислав Коштуница, као председник СР Југославије, Карића водио свуда по свету као "омиљеног привредника".

Потом су се у Београду појавили и фалсификовани пропагандни леци, очигледно уперени против ДСС-а, будући да је коришћен лик лидера Јединствене Србије Драгана Марковића Палме, кандидата на листи ДСС –  НС.

Било је и уобичајеног цепања и шарања плаката и билборда (на мети су најчешће биле Демократска странка, Либерално-демократска партија и Покрет снага Србије), а било је и претећих графита, упућених, пре свега, лидерима ДС-а и ЛДП-а Борису Тадићу и Чедомиру Јовановићу.

Ипак, преовлађујући утисак је да се прогнозе да ће ово бити најпрљавија кампања до сада, нису оствариле. Оскудица скандала, афера и трачева и мањак ватрености у предизборним дуелима, последица је и тога што је ово најдужа кампања до сад. Протегла се на две календарске године, формално је трајала више од два месеца, па још ако се узме у обзир да је она, заправо, наставак кампање за уставни референдум, јасно је зашто свима одговара кампања ниског интензитета. Уморни су политичари, али су пре свега уморни и грађани, и о томе су маркетиншки стручњаци који раде за странке очигледно водили рачуна.

Стојиљковић, међутим, упозорава да климакс кампање обично "захвата" последњу недељу, чак и нешто мање, када се, што је стандардни манир, користи прилика да се каже и нешто негативно о политичком противнику, који на то не може да одговори јер почиње изборна тишина.

"Одсудних битака" и тешких речи, према мишљењу Ане Бован, директорке консултантске куће "Bovan Consulting", креатора и стратега бројних политичких кампања, нема и због тога што неки од великих играча не журе да буду у новој влади која ће се бавити Косметом и Младићем.

– То је разлог што се у ваздуху осећа нешто налик "пакту о ненападању". Извесно је да чекају исход решавања Косова и Метохије како би можда тада јаче заљуљали брод. Дакле, кампања је прилично умивена, пуна општих места, неинтересантне политичке и популистичке реторике и тешко је просечном грађанину да дефинише за шта се заиста фундаментално странке залажу – каже она, примећујући да је у том контексту, рецимо, порука о Европи јасно артикулисана, али она је истовремено "не-порука", јер у Европу свакако идемо, ко год да је на кормилу.

-----------------------------------------------------------

• ПРИВАТИЗАЦИЈА

Да ли треба приватизовати јавна предузећа, која и како?

ДС: До краја године ћемо завршити прву фазу приватизације НИС-а

ДСС: Створити законске и тржишне услове за приватизацију јавних предузећа до 2008. године. Бар у почетку задржати већински пакет у појединим предузећима –НИС-у, ЕПС-у, Србијаводе, Србијашуме...

СРС: Стратешке и најзначајније гране српске привреде и богате природне ресурсе држава не сме да продаје, већ приватизацију сме да изврши само у обиму до 49 процената, како би најзначајније гране, попут електропривреде, нафтне индустрије, вода и шума у Србији остале у већинском власништву државе

СПС: Држава мора имати већински пакет акција у јавним

Г17 плус: У наредном мандату приватизовати само НИС, у складу са стратегијом која је припремљена још летос. Донети Закон о приватизацији НИС-а, којим би се прецизирала расподела средстава од продаје државног дела капитала

ПУПС-СДП: Нека јавна предузећа треба приватизовати, али нека треба да остану државна како би се заштитили стратешки интереси грађана и државе. Пре свега мислимо на предузећа која нису профитабилна, а неопходна су да нормално функционисање државе

ЛДП: Брза приватизација државних и јавних предузећа и увуђење конкуренције у "велике системе"; за увођење конкуренције у сектору јавних и комуналних услуга

-----------------------------------------------------------

• ПОДЕЛА АКЦИЈА

Када и како делити акције јавних предузећа грађанима?

ДС: Сви грађани имаће могућност да добију акције по повољној цени

ДСС: У току 2007. донети закон по коме би око четири милиона грађана добило бесплатне акције

СРС: Подела акција подједнако свим грађанима, без привилеговања оних који су радили у јавним предузећима

СПС: Акције јавних предузећа морају бити подељене свим пунолетним грађанима Србије који до сада нису добили акције од досадашњих приватизација, али од оног дела који би ишао у приватизацију јер држава мора остати већински власник

СПО: Бесплатна подела акција свим грађанима

Г17 плус: Делити акције само оних јавних предузећа која ће се сигурно приватизовати до краја мандата. Од продаје НИС-а 15 одсто акција бесплатно би добили сви пунолетни грађани који до сада нису учествовали у процесу приватизације

ПУПС-СДП: Сваки грађанин треба да добије одмах после приватизације одређен број акција од приватизације јавних предузећа, али принцип треба да буде такав да они који су највише допринели својим радом функционисању тих предузећа добију и највећи број акција. Пре свих пензионери који су свој радни век провели у тим предузећима, затим они који су тренутно запослени и који имају дуг радни стаж у јавним предузећима, али и сви други пунолетни грађани у складу са својим радним стажом.

ЛДП: Акције јавних предузећа не треба поклањати, већ ограничени број продати по повлашћеној цени држављанима Србије и тако подстаћи развој тржишта хартија од вредности

Бранко Павловић: Праведна приватизација јавних предузећа и подела бесплатних акција запосленима, на исти начин за све, у року од 180 дана од његовог усвајања. Суштина се своди на претварање јавних предузећа у акционарска друштва и на деобу једног дела акција запосленима у њима (у складу са законом који је и до сада важио – 200 евра за годину стажа), а други део акција би припао грађанима који раде у јавном сектору, дакле у просвети, здравсту, судству, војсци, полицији... и пензионом фонду.