Крваве песме

Када је Џими Хендрикс 1966. године запевао: „Hey Joe, where you goin’ with that gun in your hand/I’m going down to shoot my old lady” сви су били одушевљени. Нико није знао да је песма „Hey Joe” репрезентативни примерак фолк жанра познатог као „баладе о убиству” („murder ballad”). Много времена је прошло од тада. Ова врста песме постала је омиљена форма младих музичара. Албум „Murder Ballads” Ника Кејва из 1995. године одговоран је за њену дефинитивну промоцију.

Баладе о убиству су поджанр у оквиру фолк музике. Наративног су карактера, приповеда се о убиству, околностима које су довеле до њега, умешаним актерима, улози жртве, последицама тог чина. Најчешће је приповедач сам убица, али може – као у легендарној песми Нила Јанга „Powderfinger” – то да буде и убијени. Најпознатије традиционалне песме ове врсте су „Knoxville Girl”, „Frankie & Johnny”, „Tom Dooley”, „Banks Of The Ohio” и друге. Од савремених треба споменути нумере „Caleb Meyer” Гилијан Велч, „Carolina Drama” састава „The Raconteurs” и рецимо „Sink Hole” групе „Drive-By Truckers”.  

Џефри Фуко и Марк Ерели, фолк музичари нове генерације, баве се овом врстом песама на свом новом албуму „Seven Curses”. Одабрали су 11 напева разних аутора. Осим традиционалне теме „Pretty Polly” и Гатријевог напева „Philadelphia Lawyer” остале песме су новијег датума. Као аутори се појављују Брус Спрингстин, Нил Јанг и Стив Ерл. Ту су ифолкери нове генерације Том Хауз и Ричард Бакнер. На репертоару су и класичне песме овог жанра „Louise” Пола Сибела, „Sonora's Death Row” Блекија Фарела и „Billy Gray” Нормана Блејка. Посебно место припада нумери „The First Mrs. Jones” из репертоара великог кантри певача Портера Вагонера.

За настанак овог албума, како кажу Фуко и Ерели, биле су потребне две ноћи, две столице, два микрофона, туце прича и прегршт старих гитара. Одабраним песмама приступили су на елементаран начин, сведено и крајње економично. Гитара, људски глас и прича. Ништа више од тога. Напеви, овако изведени, функционишу као сонгови за неки крвави комад о злочину и казни, љубави, смрти, греху, несрећи и беди. Фуко је нашао начин како да нумеру „Louise” о трагичној смрти проститутке, коју су певали, између осталих, и Вили Девил и Бони Рејт, изведе на нов и оригиналан начин. Марк Ерели је Ерлов напев о робијашкој голготи „Ellis Unit 1” извео са резигнацијом и увидом достојним Мерла Хагарда.

Албум „Seven Curses” Џефрија Фукоа и Марка Ерелија чини, заједно са плочама „Murder, Misery & Then Goodnight” Кристин Херш и „Songs For My Funeral” коју су Ана Домино и Мишел Делрој снимили под именом „Snakefarm”, крвави трилинг који открива скривено лице популарне музике. Пут ка љубави пролази веома близу гробља и затворских зидина. Треба пазити да се не залута.