Листа приоритета

– А сва истраживања у последње две године показују да су приоритетна питања за грађане стандард, квалитет живота, запосленост, лечење, образовање, борба против корупције, привредни развој… Сад сви ту покушавају нешто да понуде. Та понуда онда мора бити релативно умерена и ограничена, јер уколико неумерено обећавате ризикујете бумеранг ефекат и реакцију бирачког тела, али и могућност да вас конкуренција "окрпи" и прикаже да нудите нешто што је неутемељено, прилично смешно и популистички – истиче Стојиљковић, додајући да су понуде у овој кампањи биле реалније, како због конкуренције, тако и због скепсе и готово циничног односа бирачког тела према таквој врсти нуђења предизборних пакетића.

Сад, вештина политичара је да говори о 200, 300, 400, 500 хиљада нових радних места, а да вам при том не каже да су то места која се иначе отварају јер људи одлазе у пензију, а истовремено не говоре, рецимо, колико ће се радних места угасити. Онда то делује спектакуларније, указује Стојиљковић.

Улазак на реални животни терен, међутим, ипак ограничава у значајној мери простор демагошке реторике. Тако да је у оној мери у којој постоје реалне шансе да се уђе у "владавински" блок или да се задржи позиција кључне опозиционе странке – те странке је натерала да се са доста реалности крећу по политичком пољу, оцењује Стојиљковић.

Говорећи о (не)умерености предизборних понуда, он каже да странке које су сигурне да ће прећи цензус, упућују умерене, опште поруке које су онда нијансиране за одређене групације. Они други, међутим, проблем цензуса покушавају да реше тиме што ћу се посебно обратити неком специфичном изборном сегменту.

– Рецимо, Српски покрет обнове "јури" сељаке и бивше власнике, Социјалдемократска партија налази формулу са пензионерима... И онда се појачава та понуда појединим друштвеним групама, које су специфичне, али бројне (а да то нису млади и жене, који су јако сегментирани – не можете, рецимо, свим женама исто да нудите). Отуда обраћање пензионерима, сељацима, бившим власницима, малим акционарима, акционарима у великим инфраструктурним системима – идете на специфичну понуду рачунајући да ће вам она омогућити да пређете цензус – истиче Зоран Стојиљковић.

Цена кампање тајна

Јово Бакић као пример демагошког наступа наводи кампању Г 17 плус и њихова обећања да ће смањити незапосленост за половину.

– Као да нису три године били у власти. Што је тада не смањише бар за који проценат – каже Бакић и додаје да за њима не заостаје ни Велимир Илић који "се бави асфалтирањем капиларних путева по селима, а није завршио бар пут од Београда до мађарске границе".

Аналитичар Милан Николић, опет, наводи да је ДС покушао да избегне демагогију, бавећи се конкретним темама, али упозорава да те теме погађају само мали проценат становништва.

"На пример, предлог о мањем порезу на софтвер тиче се свега два одсто грађана, јер сви остали софтвере купују на црно. Исто важи и за укидање пореза на куповину првог стана, јер, објективно, који је то проценат грађана који има паре за стан", оценио је Николић за "Европу".

Две-три недеље уочи избора неопредељених бирача је било, како нека истраживања показују, око милион. Стручњаци кажу да су управо ти неопредељени главна "мета" предизборних порука и да се кампање конципирају тако да, пре свега, убеде ових милион "неубеђених". Међутим, колико су милиона, али динара или евра, странке утрошиле на овај задатак велика је непознаница, јер странке не желе да се изјашњавају о томе. Ипак, сасвим сигурно више од управо додељених 3,2 милиона динара по изборној листи. То је тек по 40.000 евра, или 20 одсто од укупне суме из републичког буџета од 323 милиона динара опредељених за трошкове изборне кампање. Остатак од 80 одсто или око 259 милиона динара поделиће странке које уђу у парламент после одржаних избора 21. јануара, сразмерно броју освојених мандата.

Међутим, како истиче Ана Бован, добра кампања захтева скупе медије и разгранат и паметан рад на терену, а "за веома снажну политичку комуникацију" потребно је више од милион евра. Цене се значајно могу смањивати уколико стручан и искусан тим мудро искористи инфаструктуру и велики број волонтера за директни маркетинг, али, како каже, управо ова врста идеја и организације код нас највише недостаје, јер захтева пуно рада и логистике, захтева систем и методологију.

Поредећи ову кампању са ранијим, Ана Бован каже да нема много разлике у односу на претходне године, осим код СРС, која је нешто скромнија. "То је директна последица постављених циљева. Друге две доминантне партије, ДС и ДСС, користе мноштво канала комуницирања од којих неки нису ни лако видљиви нити у центру пажње, а дају одређене ефекте и наравно, коштају. Учесталост ТВ промоције је велика, а ту су трошкови пропорцијално највећи и не разликују се много од претходних година", указује она.

-----------------------------------------------------------

• ПОРЕЗИ

Који би вам били први потези у оквиру пореске политике (повећање или смањивање пореза, колико и у којим областима)?

ДС: Укидање пореза на куповину првог стана, смањити ПДВ за рачунаре са 18 на осам одсто У креирању пореске политике залагаће се за принцип да онај ко има мање, буде мање оптерећен. Богатији могу и морају више платити. Оштрије опорезовати поједине показатеље јаке куповне моћи (скупа кола, некретнине и сл.).

ДСС: Смањење пореза на зараде за два процентна поена у 2007. години. Уједначавање пореског оптерећења различитих облика доходака у 2007. Унапредити систем корпоративног пореза (порез на добит) уз детаљније дефинисање пореске основице

СРС: Да би се привредни субјекти мотивисали да уредно плаћају порез, и да би се смањила сива економија, потребно је висину свих пореза смањити на разумну меру, што значи испод 12 одсто. Требало би пет година увести ослобађање од пореза на профит за све привреднике који инвестирају у производњу и запошљавају нове раднике. Порез на услуге требало би да буде минималан и никако га не би требало поистовећивати са порезом на промет

СПС: За оне који остварују годишње приходе веће од два милиона динара уместо досадашњих 10 одсто, порез би био 20 одсто, а преко једног милиона остао би као и до сада. ПДВ не би мењали јер би то ишло на штету крајњих потрошача тј. грађана. Повећали би порез на имовину за оне чија вредност имовине прелази 500 000 евра.

СПО: Увести нове порезе за све "безобразно богате". Повољним зајмовима и пореским олакшицама подстицати приватно предузетништво у свим областима производње, трговине и услуга, са циљем конкурентског укључивања у економски систем Европске уније.

Г17 плус: Смањење пореза на два одсто на пренос апсолутних права власништва при куповини некретнина и на пренос апсолутних права на промет земљишта и аутомобила, додатно смањење пореза на доходак запошљавањем и отварањем нових радних места, одбијање од основице за опорезивање добити фирмама које улажу у културу

ЛДП: Мали број пореских стопа, пре свега у потрошњи, а не на инвестиције и рад. Јасно је да се пореско оптерећење не може смањити ако се ниво јавне потрошње не смањи. Наш план је да буде испод 40 одсто.

-----------------------------------------------------------

Заборављене афере

За велике афере је вероватно касно, поготово што их практично није ни било у кампањи. Као да се овог пута није нашао нико ко би подсетио и проширио причу о, рецимо, "Националној штедионици", набавци панцира и закупу сателита, афери "кофер" у коју су били умешани неки функционери СПС-а и Народне банке Србије или сумњивој набавци локомотива, за коју је одговорност приписивана директору Железница Србије Миланку Шаранчићу, иначе кадру Велимира Илића. Или, рецимо, није било таласања ни око одговорности у вези са скривањем Ратка Младића у војним објектима до јуна 2002. године.

– Афера нема, јер се странке плаше да ће им бити узвраћено истом мером. Истовремено и маркетиншке агенције упозоравају да негативна кампања одбија бираче – каже за "Политику" Јово Бакић, социолог са Филозофског факултета.

Он, међутим, истиче да то није добро, јер грађане ипак треба подсетити на неке ствари које су се догодиле. Партије би требало да потенцирају оно што је лоше код противника.

– Сетимо се афера са бившим министром одбране Првославом Давинићем, а ни Млађан Динкић никада није објаснио случај "Националне штедионице". С друге стране, ни многе друге афере нису судски завршене, па се грађани често питају чему оне служе, да ли су само у служби предизборне кампање – каже Бакић, питајући се шта се десило, на пример, са афером Јањушевић – Колесар.