Бајати шпагети за наивне странце

Када је млада Британка стигла у Рим да тамо проведе неколико месеци, скупо је платила неодлучност шта да поручи у ресторану на Тргу пјаца дел пополо, где је села с пријатељима. Конобар им је љубазно рекао да ће им донети нешто да пробају и малене порције су почеле да стижу једна за другом. Све је било лепо док није стигао рачун, у којем је свака ставка коју су "само пробали" наплаћена по пуној цени.

Искоришћавање туриста није много изненађујућа појава, али Римљани имају свој начин. Сваком туристи у италијанској престоници добро је познат тај непријатан осећај и сасвим су свесни да Италијани не дају три евра за мали капућино ни четири евра за корпу хлеба коју нису наручили, пише новинар "Њујорк тајмса" у репортажи из Рима.

Сумње у погрешно сабран рачун често се испоставе као основане, а то признају и ресторатери у тренуцима искрености. Можда је реч о 30 центи више за еспресо,  "додатку" од пет евра за флашу скупоценог вина или коришћењу намирница лошијег квалитета.

Иако наравно незаконито, закидање туристима је сасвим у складу са озлоглашеним италијанским радом на црно. Нека истраживања показују да се 30 одсто италијанске економије обавља "испод жита".

Ове ситне преваре можда нису на нивоу вишемилионских малверзација у Пармалату, млекарском гиганту, али се обављају исто тако вешто. Чудна математика на рачуну, разлике у ценама на енглеском и италијанском менију или чак та бесмислена разлика у цени кафе ако вам је донесу за сто или ако је пијете за шанком.

Тони Буси, који већ 22 године води угледни ресторан "Хостарија дел Моро" зна каквим се триковима служе гостионичари. По његовим речима, то изгледа овако: бескрупулозни конобар ће назначити да је пасту карбонара наручио странац, а не Римљанин. У кухињи се онда спроводе сви могући трикови за смањење трошкова – од разређивања прелива и коришћења раније скуване тестенине до замене намирницама лошијег квалитета или чак оним јучерашњим. Прави Римљанин би такву верзију одмах бацио конобару у лице, каже Буси.

Један канадски кувар, који је годинама радио у  ресторанима и хотелима по целом Риму, каже да је овакво понашање део италијанске психе. Италијани веома држе до своје културе, због чега су дивни. Али неки Римљани потцењују туристе и преваре правдају чињеницом да је бити услужен једна врста привилегије.

Град има инспекцијску јединицу за угоститељство, али пошто само 100 инспектора патролирају хиљадама кафића, барова и ресторана, остаје много места за изврдавање прописа, посебно кад се зна да Рим годишње посети око 16 милиона туриста.

Већина ресторатера зна за овај "порез за странце", али ниједан није хтео да потврди да пракса постоји у његовом објекту. Фабио Масимо Бонђани, који је недавно отворио ресторан у близини чувене фонтане Треви, убрзо је имао посету инспектора који су му рекли да не сме да има две верзије јеловника (на енглеском и на италијанском), што је, иако згодно за странце, згодно и за власнике да "муљају" са ценама.