Човек који је уозбиљио рокенрол

Током каријере дуге пет деценија представљао се као Елстон Гун, Блајнд бој Грант, Боб Ланди, Роберт Милкувд Томас, Лаки Вилбури, Џек Фрост, Сергеј Петров, али је најпознатији као Боб Дилан. Важи за једну од најутицајнијих фигура у савременој музици, неки чак кажу да је он човек који је „уозбиљио рокенрол”. У импресивној каријери Дилан је објавио 34 студијска албума, 54 сингла, 13 концертних и 14 компилацијских издања, који су продати у тиражу од 75 милиона примерака, а аутор је неких од највећих рок класика – „Like a Rolling Stone”, „Knockin’ on a Heaven’s Door”, „Forever Young”, „Hurricane”… Иза њега су и 11 Греми признања, Оскар, а једини је музичар који је овенчан Пулицеровом наградом.

Боб Дилан, односно Роберт Алан Цимерман, како је његово право име, рођен је 1941. године у Дулуту у Минесоти, где су његови преци, јеврејски емигранти, дошли из Русије, тачније из Одесе (данас Украјина). Када је постао познат, тврдио је да је одрастао у Галупу у Новом Мексику, иако тамо никада није живео. Слушајући радио, заљубио се у музику, а своје прве снимке, обраде Литл Ричарда, Карла Перкинса и Лојда Прајса начинио је за Божић 1956. у складишту једне продавнице. Уписао се на Универзитет у Минеаполису, који је напустио после само годину дана. У том граду се укључио у Динкитаун серкл, који је окупљао заљубљенике у фолк, и тада почео да користи псеудоним Боб Дилан. Никада није објаснио порекло свог алијаса, па је мистерија да ли се тако зове по велшком песнику Дилану Томасу, или због сличности са именом. У јануару 1961. запутио се у Њујорк. Наступао је у малим клубовима за „сићу”, али након критике Роберта Шелтона у „Њујорк тајмсу”, привукао је пажњу Џона Хамонда, захваљујући коме је добио уговор са „Колумбијом”.

Већ наредне, 1962. године, Дилан објављује свој деби албум („Bob Dylan”), а уследила су издања „The Freewheelin’ Bob Dylan” и „The Times They Are A-Changin”, које су „Битлси” слушали до изнемоглости и тада схватили да је време „да одрасту”. Овај музичар већ тада стиче култни статус.

Дилан постаје и доминантна личност „новог фолк покрета”, а његове песме су у то време обрађивали Сони и Шер, „Манфред мен” и Џоан Баез, Бобова пријатељица и, наводно, како су писали медији, љубавница. Важио је и за великог борца за људска права. Али, примајући награду „Том Пејн”, коју му је доделио Национални комитет за грађанске слободе, на церемонији одржаној после убиства Џона Кенедија, припит почео је да вређа присутне и чак рекао да „себе донекле види у убици Лију Харвију Освалду”.

У јулу 1966. године умало није изгубио главу. Пао је са свог мотора „тријумф тајгер” у близини Вудстока, међутим, никада није хоспитализован, иако је тврдио да је поломио неколико пршљенова у врату. Повукао се тада из јавности и осам година није желео да иде на турнеје.

„После несреће, коначно сам се пробудио. Схватио сам да не желим више да радим за разне пијавице. Само сам хтео да будем са својом децом”, рекао је својевремено.

Током осамдесетих, уз Роја Орбисона, Тома Петија, Џорџа Харисона и Џефа Лина, био је део пројекта „Травелинг вилбурис”. У „Рокенрол хол славних” увршћен је 1988. године. Прву Греми награду добио је тек 1997, а 2001. Оскара за музику. Једно време се није раздвајао од ове „фигурице”, која је на његовим концертима имала почасно место на појачалу. Пре неколико година био је у болници због опасне инфекције срца. Тада је изјавио: „Стварно сам мислио да ћу врло брзо видети Елвиса!”

Тајно се оженио Саром Лоундс када је имао 24 године. Развео се 1977. и из тог брака има четворо деце. Био је и у браку са Керолин Денис, која му је била пратећи вокал, и са њом има ћерку.

Овај музичар, који данас живи у Малибуу, вегетаријанац је.

Прошле године објавио је албум „Together Through Life” који се нашао на првом месту америчке и британске топ-листе, а потом и плочу „Christmas in the Heart”, чији је приход поклонио хуманитарним организацијама и Светском програму за храну. Не одустаје ни од своје „Турнеје без краја”, коју је започео још 1988. године и током које је до сада одржао више од 2.100 концерата. Овај невероватан број наступа биће још већи, будући да 6. јуна, поново, после 19 година, долази у Београд.

Јелена Копривица

(Сутра: Икона бунтовне омладине)