Доливање, проливање, одливање

Ушавши у разорену Немачку савезничке снаге означиле су крај Другог светског рата и почетак „јурњаве” за одбеглим нацистима. Годинама се на телевизијама приказивао документарни материјал из тог доба. Ко је те страхоте пажљиво гледао могао је да се увери како су паметнији савезници више пажње посветили хватању и депортацији значајних немачких умова и научника него окорелих нацистичких злочинаца! То је био једноставан начин да се њихове умне способности уграде у развој сопственог просперитета па чак да, као САД, заузму примат у освајању космоса. Да ли би то остварили без помоћи генијалног немачког научника фон Брауна?

На крају рата у нашим крајевима, а по сведочењу преводиоца доведеног како би се испитао заробљени немачки генерал Лер, бивши говедари, а у том тренутку „важни истражитељи” нове власти, поставили су немачком генералу питање на које се он згрануо. Наиме, питали су га зашто је бомбардована и спаљена Народна библиотека Србије! Хладно и кратко је одговорио: „Да би једним потезом нестали подаци о једном народу.” Често се питам да ли је глупо питање „важних истражитеља” иницирало одливање памети са овог подручја?

У принципу, ни једна власт није „одушевљена” паметним народом јер је непросвећени народ погоднији за манипулацију. Деценијама, са „олимпијским” миром посматра одливање 800.000 образованих младих како би се без сметње заједно са остатком поданика огледали у огледалу „Фарме”, огледалу српског парламента и срамоте народних кухиња.

Маја 2010. године проливале су се сузе у „Кући цвећа” уместо да се изврши ДНК анализа поменуте куће како бисмо сазнали праву истину о пореклу мага и оснивача одливања памети.

Много је разлога да се једва помену хуманитарни хероји, ђаци једне школе малог српског града, који су организовали помоћ у храни за народну (каква хипокризија у називу) кухињу. То је начин да се долије још једна кутлача клин-чорбе у амбијенту који може да подсети на концлогор отвореног типа!