Да ли је Мила мотивисао Етоа

У госте нам долази Камерун, један од три учесника Светског фудбалског првенства у Јужној Африци против којих наш државни тим никада није играо (с Аустралијом се први пут састајемо 23. јуна, у последњем колу у групи, а са Северном Корејом ко зна када ћемо). Камерунци су одабрани за супарнике да би, као репрезент афричког фудбала, „глумили” Гану, нашег првог ривала на Мундијалу (13. јун).

Између водећих афричких селекција, а у тој групи су и једни и други, има сличности на фудбалском пољу. Њихови играчи су муњевито брзи, стамени, јаки, пожртвовани, праве атлете пустињског кова. Главне полуге тима су сјајни техничари који најупечатљивије и доказују колико је афрички фудбал напредовао. Међутим, упркос ангажовању европских тренера, на делу је крхко спровођење тактичких замисли. И даље је то фудбалска егзотика без чврсте арматуре.

Нашем селектору Радомиру Антићу у том погледу је био од користи пријатељски меч с Јужном Африком, у Преторији, у августу прошле године. Наши су победили с 3:1. Утисак је, ипак, да је Камерун јача и компактнија екипа и од домаћина Светског првенства и од Гане која нема свог највећег адута Микаела Есјена, радилице енглеског првака Челзија. Тако, ако вечерас на Партизановом стадиону савладамо цењени гостујући тим и још уколико нас наши јунаци задовоље игром, разбуктаће се опет онај оптимизам што је изграђен кроз квалификације, а који је спласнуо због пораза против Новог Зеланда (1:0) и нерешеног исхода с Пољском (0:0) на припремама у Аустрији. У супротном, чекаћемо тај први меч разапети између стрепње и призивања игара које су нашу репрезентацију одвеле на шампионат света у великом стилу. 

Елем, кад кажемо Камерун, одмах помислимо на Самјуела Етоа. Иако ће наш фудбалски свет да се сјати на трибине у Хумској и пред телевизоре због Антићевих изабраника, нема сумње да је у центру његове пажње и један од најокрутнијих стрелаца у последњих неколико година – страшни нападач пред којим је беспомоћно капитулирао и бескомпромисни Немања Видић у финалу Лиге шампиона на Олимпијском стадиону у Риму прошле године, када је Ето довао Барселону у вођство с 1:0 против Манчестер јунајтеда. Минуле сезоне били смо сведоци да у шаховском фудбалу португалског тренера Жозеа Мориња Камерунац може да игра и бека. Слава је у Интеру припала аргентинском нападачу Дијегу Милиту, али и мадридска „Марка”, лист веома близак Реалу, наговештава да је Ето једна од Морињових жеља за појачања „краљевског клуба”. Био би то његов повратак на „Сантијаго Бернабеуу” на којем није добио шансу, али се осветио преласком у редове Реаловог најљућег ривала Барселоне.

После Морињовог одласка у Мадрид Ето је изјавио да ће Интер да настави тријумфални поход у Италији и Европи и без Португалца. О повратку у Реал није се изјаснио. Истакао је да му је сада на првом месту Светско првенство.

Ето је, као његов саиграч Дејан Станковић у нашем тиму, добио неколико дана дуже за одмор и за уживање на ловорикама победе у финалу Лиге шампиона против Бајерна. Није играо на првом припремном мечу, 26. маја против Грузије у Линцу (0:0), и три дана касније против Словачке на „Хипо арени” у Клагенфурту (1:1), где су наши дан касније играли с Новим Зеландом.

У уторак је с капитенском траком повео саиграче на мегдан Португалцима у Ковиљи (пораз с 3:1), али је већ у 34. минуту добио други жути картон због преоштрог старта над одбрамбеним играчем домаћих Дудом. Први пут је опоменут само минут и по пре тога, пошто је пред судијом оспоравао погодак Меирелеса за 1:0, који је био чист као суза. Ето је очигледно био нервозан. Можда је на то утицало то што му је жива легенда камерунског фудбала Роже Мила, један од јунака Светског првенства 1990. у Италији, кад се Камерун сензационално пробио у четвртфинале, стао на жуљ, доводећи у питање његов допринос репрезентацији. Мила је истакао да Ето блиста у клубовима, али не и у државном тиму.

– А шта је то учинио Мила? Да можда није освојио мундијал? Пласман у четвртфинале и није неки домет. Ја с репрезентацијом имам две титуле првака Африке и олимпијско злато из Сиднеја 2000. Често размишљам да ли су ти злонамерни људи уопште моји сународници. У следећих неколико дана видећу хоћу ли уопште и да играм у Јужној Африци – беснео је Ето, који је на 94 меча за Камерун дао 44 гола, а Мила, који је играо до 42 године, постигао је 28 погодака на 102 утакмице.

Страсти је смирио селектор Француз Пол Ле Ген.

– Морамо још много да радимо да бисмо достигли праву форму за мундијал. Наша група, у којој су Холандија, Данска и Јапан, није лака, али уверен сам да можемо у осмину финала. Главно је да Ето до почетка првенства досегне најбољу форму.

Г. Анђелић