Узбудљиво путовање до мора

Пре тридесет година 30. маја кренуо је први воз на прузи Београд – Бар. Ова пруга је повезала посавску равницу са орловским висинама кањона Мораче и сунчаним обалама Јадранског мора. Путници који путују овог лета на Црногорско приморје возом, посебно дању откриће крајеве, градове, пределе и кутке нетакнуте природе. Силину утисака умногостручује и сама пруга.

Од Београда до Ваљева железница иде равничарским крајем. Тек када се стигне у Ваљево, виде се дивни предели Дивчибара. Од Ваљева пруга напушта равницу и кроз тунеле и мостове долази до планина Повлен и Маљен. Ту се налази тунел "Дреновачки кик". Он представља "капију" кроз коју се наставља путовање. После тунела следи долина реке Скрапеж и улази се у планинску варошицу Косјерић. Воз се потом спушта у Пожешку жупу која је окружена воћњацима и житним њивама.

Путници затим долазе у Ужице, један од најлепших градова у Србији, који је седиште Златиборског округа. Када се прође Ужице, железница улази у кањон реке Ђетиње. Овде пруга прелази многе тунеле и мостове. Ту се налази тунел "Златибор" који је други по величини на овој прузи. Поглед на Златиборску висораван је прави доживљај. У пролеће и лето прекривају га цветне ливаде, док се зими све претвара у белину. После Златибора пруга се спушта долинама река Црни Рзав и Јабланице до Прибоја и Пријепоље. До Бијелог Поља пруга вијуга долином реке Лим.

На овом делу српско-црногорске границе железница савладава амбисе, урвине и друге препреке. Овуда се једино може проћи возом. Пруга пролази кроз тунел "Мили" који је капија ка прелазу на територију Црне Горе. После Бијелог Поља, воз се одваја од Лима који скреће удесно. Пролази се мост "Љубовиђа", а затим и тунел "Мојковац" да би се стигло у истоимени градић. Одатле путници могу да виде врхове планина Бјеласице и Сињајевине. Од Мојковца воз пролази долину Таре и стиже у Колашин, највишу тачку надморске висине на прузи.

После Колашина воз и не иде по земљи. До Братоножића има 54 тунела у дужини од 24 километра. Потом воз пролази кроз кањом Мораче, који је пребивалиште за птице. На овој деоници је тунел "Требишњица" трећи по дужини на прузи. Када се изађе из овог тунела путнике дочекује ведрина и сунце. Овде је поглед као из авиона. Преко Кучких брда и врлети воз долази до највишег железничког моста у Европи. То је мост на Малој ријеци, који је удаљен 20 километара од Подгорице, велелепно дело градитеља који су га поставили на неприступачном терену, где ветрови дувају преко 100 километара на сат. У конструкцију моста уграђено је 36.000 кубика бетона и око 100.000 тона челика. Од моста на Малој ријеци воз се спушта у питоми део Мораче и стиже у Подгорицу, главни град Црне Горе. Из Подгорице пруга преко Зетске равнице излази на Скадарско језеро. Затим воз улази у најдужи тунел на прузи "Созина". После тунела путници могу видети морску пучину у Сутомору, а кроз маслињаке се стиже у лучки град Бар.

Укупна дужина пруге Београд – Бар је 476 километара. Кроз Србију пролази од Београда до Гостуна у дужини од 301, Црном Гором 175, а једним делом преко територије БиХ 9,8 километра. Према грађевинским и саобраћајним елементима спада међу најтеже грађене пруге у Европи. Железница је највећим делом брдско-планинска, са максималним успоном између Београда и Ужица од 16, од Ужица до Прибоја 18, а од Бијелог Поља до Подгорице 25 промила. Највишу тачку надморске висине пруга има код Колашина 1032, а најнижу у Бару три метра изнад мора.

Карактеристика ове железнице је да се око 25 одсто њене дужине налази у тунелима и мостовима. Тунела је 254, чија дужина износи 114,4 километра. Најдужи тунели су: "Созина" 6.170, "Златибор" 6.169, "Требјешница" 5.170 и "Голеш" 4.949 метара. Мостова је 435 у дужини од 14,6 километара. Својом монументалношћу се истиче мост на Малој ријеци чија дужина износи 498,8, а висина 200 метара, затим "Љубовиђа" дуг 450 и "Увац" 308 метара.