За Италијане још није касно

Да ли су стартне позиције општина у Србији почетком деведесетих година биле исте? На примеру Ћуприје рекла бих да нису. Јер, ако упоређујемо Ћуприју са нама најближима Параћином и Јагодином, видећемо да су наши суседи, порeд јаког агрокомплекса, имали и развијену индустрију: фабрику каблова, фабрику текстила, фабрику стакла, итд.

Насупрот томе, Ћуприја није имала подједнако развијену индустрију. И наш ПИК ,,Добричево” је углавном био сировинска база за фабрику за прераду меса ,,Јухор” у Јагодини. Што се ћупријске шећеране тиче, она је у сезони упошљавала више од 3.500 људи, у редовном пословању око 800. Такође, постојао је метaлски комплекс, систем МИП, затим Штампарија ,,Младост” и велико саобраћајно предузеће ,,Велмортранс”. Са друге стране, имали смо неколико значајних буџетских установа – здравствени центар са 1.500 запослених, велику касарну, школе. Структура прихода у општини се, дакле, није заснивала на финалној производњи.

Током прошле деценије дошло је до девастирања свих већих система, и то се неминовно одразило и на привреду у Ћуприји. То су објективни разлози нашег заостајања. А субјективни су – сами људи који нису уочавали промене и нису били довољно флексибилни да пронађу нове приоритете. Фабрика шећера као ,,замајац развоја” је сплетом околности изгубила своје приоритетно место. Није се размишљало о новим инвестицијама, иако је Ћуприја уз сам аутопут. Локална самоуправа је такву повољност занемаривала.

Солидне приватизације у металском комплексу су на жалост у овом тренутку недовољне да преузму терет покретања привреде у Ћуприји. Фабрика шећера је у поступку приватизације продата, тако да је то сад један комплекс који може да буде ангажован за неке друге намене. За тај део града је и предвиђено да буде индустријска зона. ,,Добричево” је такође приватизовано, то је сад део велике фирме ,,Универзал” из Београда. Они су покренули сточарску производњу, за млеко, кооперанти су ,,Имлека”. Али запошљавају исувише мало људи.

Локална самоуправа је могла да подржи произвођаче обуће, они су овде почели деведесетих, требало је, попут Инђије и Старе Пазове, да јача сектор мале привреде и да синхронизујемо активности. Због погона за производњу обуће можда је могло да се у школску наставу уведу занимања која би задовољавала овај сектор. ,,Велмортранс” је упошљавао знатну саобраћајну струку и то би данас, уз адекватну подршку локалне самоуправе, могао да буде солидан привредни потенцијал, с обзиром на локацију.

Ћуприја има више од четири хиљаде незапослених, што је неких 12 одсто становништва општине. Запослених је око седам хиљада, али већина је на буџету. У Ћуприји је просечна зарада око 20.000 динара. Плата стручњака са факултетом и са 10 година стажа је 30.000, а са средњом школом испод 20.000.

У поморавском округу је и Свилајнац, који је такође успешнији од нас. У Свилајнцу су просто препознали у шта ће улагати и време и енергију и иза чега ће стати као локална самоуправа.

У Ћуприји постоји Виша медицинска школа, затим три средње школе, а имамо и дом ученика. И већ поменути велики здравствени центар. Мислим да би требало поћи од тих школа и здравственог центра, да развијамо школство које се наслања на здравство. Да покушамо да овде доведемо дефектолошки факултет, да развијамо ученички и студентски стандард. То онда упошљава грађевинску оперативу, итд. Или ако се определимо за пољопривреду онда би локалним субвенцијама требало то форсирати.

У међувремену, израдили смо стратегију развоја општине, са опредељеним приоритетима, међу којима су пољопривреда, школство и инфраструктурно опремање индустријских зона. Прошле године су нас, уз помоћ регионалне агенције за реконструкцију, посетили пословни људи из италијанске покрајине Пијемонт. Организовали смо састанак са нашим привредницима и Италијани су заиста били задовољни и заинтересовани да наставе сарадњу. Оно што је требало да урадимо то је да као локална самоуправа снажније станемо иза наших предузећа, пре свега из металског комплекса (ремонт шинских возила, индустрија за прецизно мерење) која су могла да наставе контакт. Очигледно, требало је после тога да будемо агилнији и да Италијане поново доведемо у Ћуприју. Али за то још није касно.

Локална самоуправа мора бити ефикасна, флексибилна и јасно оријентисана ка развоју и максимално отворена за сарадњу, пре свега са постојећим привредним сектором на својој територији, да би могла да препозна потребе и неких будућих инвеститора.

Председница Скупштине општине Ћуприја