Идемо тамо где нас срце води!

Јоханесбург – Горостас за ново време Бирмингема! Тако су га Енглези пре петнаестак дана најавили на Острву. Горостас за историјске успехе Србије на свом првом Мундијалу! Тако Николу Жигића види нација коју ваљда још само фудбалери нису обрадовали успехом за памћење на светском шампионату.

Разговор с Николом Жигићем демантује веровање већине новинара да је његова надобудност сразмерна висини. Напротив. Жигић је фудбалер с којим можете да разговарате о свему и да ни једном не подигне обрву у знак чуђења због постављеног му питања. Није такав био на Мундијалу у Немачкој, зато причу и почињемо о разлици последња два мундијала.

Како подносите буку труба са улица Јоханесбурга, у Билербеку се пре четири године ни мува није чула?

– У Немачкој је било много мирније, били смо сами у шуми и уједно смо тренирали у миру. Овде је другачија атмосфера. У граду смо, видите и сами какве се манифестације одржавају. Људи једва чекају да почне светско првенство као и ми играчи и надам се да ће ово бити прави спектакл.

Ремете ли вам ове трубе концентрацију?

– Не узнемирава нас све ово. Напротив лепо је чути атмосферу преко дана. Увече кад нам је потребан одмор, мирно је и то је најважније. За ова два дана колико смо овде, могу да кажем да је феноменално. Што се тиче услова, смештаја хране и сигурности, можемо слободно да кажемо да је све организовано на светском нивоу.

Остало је још три дана до утакмице, јесте ли спремни већ данас?

– Сваким даном увежбавамо и побољшавамо наш систем и тежимо да дођемо до игре која нас је красила у квалификацијама. Покушавамо да изменимо ствари које су нам ишле слабије. Сваког дана радимо – пре подне гледамо Гану, после подне тренирамо и покушавамо да направимо оно што смо видели на снимку.

Шта сте ново сазнали о Гани?

– Физички су много јаки, слични су Камеруну.

Али ни један фудбалер није висок преко 185?

– Нису високи, само штопер један, али су брза, хитра екипа... Имају много брз контранапад. Али ми знамо шта је наш циљ, тежимо ка томе и верујемо да можемо да се носимо са било којом екипом на свету и надамо се да ћемо успети да победимо Гану.

У вама сви виде горостаса који гарантује превагу пред противничким голом?

– Мене то не оптерећује пуно. Радим свој посао и оно што селектор тражи од мене, трудим се да испуним на најбољи могући начин. На сваком делу терена, да ли напред или назад, трудим се да максимално одговорим његовим захтевима и олакшам својој екипи. Што се тиче другог дела питања да ће ми бити предност у шеснаестерцу то што сам корпулентнији, уколико ће ми зато бити лакше да одвучем противничког играча и ослободим простор за саиграче, за Панту, Ланета, Красу, Кузму, то ћу и учинити. Јер, сви знају да утрче у тај простор и искористе шансу. Најбитније је да останемо јаки и функционишемо као група. То нас је красило у квалификацијама.

Размишљате ли о осталим утакмицама?

– Не. Био сам мало оптерећен размишљањем о сигурности, али сада кад сам овде, мислим само о Гани. И кад играмо стони тенис или билијар, увек по мало причамо и о Гани.

Ко је најбољи стонотенисер?

– Јутрос су монтирали сто за стони тенис, билијар је био ту кад смо дошли. Али, има добрих – Вида, Стојке, Мрђа, Панта, Деки, Милијаш. Сви су играли и сви су добри. Од ових клинаца – Бамби, Рукавина – ниски су и брзи.

Поменули сте сигурност, плаши ли вас нешто у Јоханесбургу, можда та вест о разбојништву коју су вам донели шпански новинари?

– Не! Спава се мирно, све је у најбољем реду. Шпанци су ми то испричали, али у нашем хотелу је све безбедно. У овом хотелу су били и за време финала Купа конфедерације, биће и финалисти Мундијала...

Размишљате ли о томе да бисте могли да се вратите у Санисајд парк хотел и тим поводом – као финалиста Мондијала?

– Неее....

Шта вам више одговора – кад играте са Пантелићем у шпицу у 4-4-2 формацији, или сами у 4-3-3 са Красићем и Јовановићем са стране?

– Све зависи од противника. Не зависи од нас. Ми углавном станемо како можемо најлакше да искористимо грешке противника. Немамо стално један систем којим играмо, трудимо се да ослободимо простор за играче из другог плана.

Шта очекујете од овог СП, у каријери сте пуно тога постигли?

– Очекујем да постигнем још више. СП је сајам фудбала, желим да моја екипа представи своју земљу у најбољем светлу.

Лично?

– И себе као део екипе.

Вероватно памтите да су Кемпес, Салинас, Скилачи, остали упамћени по бљесцима на Мундијалима?

– Свако жели да експлодира и постигне што више, али ја себе не желим да стављам у први план, хоћу да се подредим колективу и да будем део екипе. Све што дође, желим да буде плод заједничког успеха и да сви заједно будемо задовољни.

Можете ли да упоредите ову са репрезентацијом из Немачке?

– Она је била много искуснија, било је више играча који су имали преко 30 година. Има и овде доста искусних, али не толико као оних 2006.

Јесте ли се сада припремили физички боље него код Петковића 2006, или генерација коју је Сантрач 1998. водио у Француској?

– Али да је Пеђа Мијатовић 1998. дао гол из пенала против Холандије, била би друга прича. Читао сам његове изјаве – сећам се резона – логично је да се пенал шутира под пречку кад је голман висок и има дуге руке.(/slika2)

Можете ли за себе да кажете да сте спремни 100 одсто и физички и психички?

– Могу! Радили смо напорно у Аустрији, играли смо и утакмице, јесте, да нису дошле у право време јер смо били уморни од тренинга... Нисмо се тада спремали за Нови Зеланд или Пољску. У ових седам дана последњих смањујемо интензитет рада и могу да кажем да смо максимално спремни сви.

Шта можете да обећате нацији?

– Могу да обећам нацији да ћемо сваку утакмицу изгарати на терену максимално, да ћемо дати 120 одсто својих могућности, а ако други буду бољи од нас – шта да радимо, пружићемо руку и честитати им. Ми се до задњег момента нећемо предавати. Хоћемо да прођемо групу и кад то учинимо, можемо да размишљамо о другим стварима, али ја могу да обећам нацији да ћемо се борити максимално и тражити повољан резултат. Ни једног момента се нећемо предавати, ни једног тренутка нећемо спустити руке доле и предати се! Могу да кажем да ћемо ићи тамо где нас срце води.

Где вас срце води?

– Напред! На победу и само на победу!

Ако се деси све то, онда и у Београду може да се очекује славље какво је тренутно овде на улицама Јоханесбурга?

– Боже здравља. Само да одиграмо што боље и пружимо максимум.

Да ли сте чули информацију да између 29. јуна и 14. јула нема резервација за летове за Европу?

– Не шта то значи?

Ако прођете групу и ривала у осмини финала, морате да останете овде до финала, а ако већ морате да останете, признаћете да је глупо да не будете део таквог спектакла?

– Из ваших уста у Божије уши.

Овим речима завршио је Никола Жигић ексклузивни интервју за Спортски журнал и Политику. Пожелели смо му да оствари све своје, репрезентативне и планове нације која у Србији са нестрпљењем чека нове вести и добре резултате из Јужне Африке.

-----------------------------------------------------------------

Можда би Енглези више желели Немце него нас

Шта је то што би вас учинило задовољним?

– Наш први циљ је да прођемо групу. У овој ситуацији најбитније је сваку утакмицу да одиграмо мотивисано и из сваке извучемо максимум. Било би лепо да освојимо прво место у групи, ако не, бар друго...

Прво место би вам значило избегавање Енглеске?

– Све зависи, можда Енглези буду други, можда се догоди нешто у нашој групи... Ово је све као...

Партија шаха?

– Баш тако. Један потез може све да промени. И ко зна да Енглези не би желели да избегну нас! Можда би Енглези више желели Немце него нас за противника! Или Немци више желе Енглезе него Американце. Али, треба знати да је наша група изузетно јака и да су све репрезентације биле прве у својим квалификационим групама.