Субота, 04.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Непалац освојио Њујорк

Непалац освојио Њујорк
Прабал Гурунг (Фото АФП)

У родном Непалу, где је шивење одеће посао за домаћице и људе из нижих касти, Прабал Гурунг тешко може да буде звезда. На другом крају света, његовим креацијама се диве глумице Деми Мур и Рејчел Вајс и, што је најважније, у модном свету неприкосновена уредница америчког „Вога“ Ана Винтур.

Ипак, тек када је ватрено црвену хаљину с Гурунговим потписом за једну званичну прилику обукла Мишел Обама, Гурунг је с поносом позвао мајку да јој каже да је успео. Касније се прва дама САД појавила у још једној његовој прљаво белој хаљини са црним принтом.

Гурунгови родитељи, који живе у непалској престоници Катмантдуу, подно Хималаја, тек тада су коначно поверовали да је у Њујорку постао неко.

„Нисам дизајнер који прави одећу у тренду. То ме нимало не занима. У Америчкој моди и моди уопште постојала је потреба за младим дизајнерима који не креирају само џинс и мајице, већ познају занат,“ рекао је у једном интервјуу.

У колекцији за пролоће-лето 2010. истицале су се свилене ручно шивене прљаво беле хаљине са наборима, у каквима су се појављивале глумице Деми Мур и Тенди Њутн.

Рођен у Сингапуру, где су родитељи одбегли због неприхватљивог брака „мешанаца“ из различитих друштвених слојева, Гурунг се као и већина Непалаца из средње класе школовао у Индији. Најпре за хотелски менаџмент, да би се касније уписао на Национални институт за модну технологију у Њу Делхију. Са стеченом дипломом радио је за мумбајског модног креатора Маниша Арору, који је у свету стекао признање модерним приступом традиционалној индијској ношњи, преноси АФП.

Ипак прекретница у каријери је била селидба у Њујорк и шегртовање код Доне Каран. Тек прошле године је покренуо сопствену модну линију, а у фебруару је имао прву самосталну ревију на Њујоршкој недељи моде.

Тренутно је један од најпопуларнијих дизајнера у Њујорку. Најјефтинија хаљина Прабала Гурунга кошта 1.400 долара, колико и четири просечне годишње плате у Непалу.

Припада генерацији младих креатора који користе Твитер, Фејсбук и друге предности интернета. То посматра као чист бизнис, јер му друштвене мреже омогућују контакт са најширом могућом публиком и штеде милионе долара које би трошио на рекламу.

Ј. Ј. К.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.