Најпопуларнија имена Милош, Никола…

Најчешћа имена која родитељи дају деци у Београду су Петра, Ђурђа, Јаков, Дамјан, Милош, Никола и Александар, што показује повратак традиционалним српским именима, рекли су Танјугу у матичним службама београдских општина Савски Венац и Звездара.

Матичар општине Звездара Милена Крагић тврди да су родитељи данас много креативнији у давању имена, а да су се раније „вртела” два-три устаљена попут Луке, Филипа или Марка.

Родитељи сада углавном бирају стара, традиционална имена, као што су Петра, Ђурђа, Анђелка, Василиса, Јаков, Дамјан, Андреј, али је било случајева када је матичар морао да одбије да детету да име због кога би у будуцности могао да има проблема, додала је она.

„Упркос инсистирању родитеља матичар има овлашћење да детету не упише погрдно име. Имали смо пар који је хтео да, поред имена детета, дода друго име - Пркосна, али је матичар одбио тај захтев”, рекла је Крагићева.

Она је додала да припадници ромске мањине углавном више воле страна имена - Ромео, Денис, Медина, Мухамед, а да Роми са Косова и Метохије бирају албанска имена и уопште се не труде да га ускладе са овдашњим условима и приликама у којима дете живи.

Познат је случај из општине Стари град, где је мати­ар одбио захтев брачног пара који је желео да свом детету подари име Петар Други. У Општини Савски венац недавно су родитељи тражили да се њихово дете у матичне књиге као Обилић.

„Иако смо посаветовали родитеље да то име није у интересу детета, као и да није у складу са обичајима средине, странка је инсиситирала и то име је уписано”, рекла је шеф Одсека за лична стања грађана те општине Милица Новаковић.

Новаковићева је додала да је последњих година тренд да се деци дају стара српска имена, а најчешћа су Александар, Никола, Милош, Стефан, Лука, док је од женских имена, Милица годинама најпопуларније име.

Да се детету не сме дати погрдно име или име које није у складу са обичајима средине, прописано је и Породичним законом, а, како је пракса показала, таквих случајева има мало, прецизирала је Новаковић и истакла да су у Општини Савски венац, уписана само „необична” имена као што су Водан, Нарта, Опролећована, Киша.

„У Србији није уобичајено да је име дуже од две речи, мада то закон није забранио, јер можете дати детету име од три речи, али са презименом то су укупно четири речи, па су родитељи у законској обавези да се изјасне којим ће се личним именом дете служити у правном саобраћају”, објаснила је Новаковић.

Свака особа старија од 15 година може да промени своје име и презиме, без ичије сагласности, при чему је дужна да матичној служби достави крштеницу, уверење о држављанству, потврду да није осуђивано и уверење да је измирио порез, рекли су Танјугу у општини Звездара.

Данијел Новак (28) из Београда је са 18 година променио име, а три године касније одлучио је да себи да и друго презиме.

Новак је рекао Танјугу да је име променио, јер је оно које су му дали по рођењу - Бранко, сматрао „глупим, накарадним и старомодним”.

„Знао сам да ћу то учинити чим постанем пунолетан, кад ми за такав поступак не буде требала ничија дозвола. Никада се после званичне промене нисам погрешно одазвао или потписао. Мислим да је то ствар психичког момента, тако да сам се на ново име навикао још док је оно било у процедури”, рекао је Новак.

Он је као разлоге за избор баш имена Данијел образложио тиме да је, пре свега, ретко и звучно, као и да оно у преводу значи „Бог ми једини суди”, док је ново презиме, уместо Миљковић, изабрао зато што је „општесловенско”.

Новак је додао да је теже било његовој околини да се навикне на промену него њему самом, а да је после промене „идентитета” било различитих реакција.

„Већина ме је подржала, мада је било и оних који су ми се подсмевали и говорили да ћу се због тог поступка једном кајати. То се никада није десило, а то бих учинио и сад, јер сам испуњавањем те жеље подигао морал и властито самопоуздање”, поручио је Новак.