Калинић понудио сарадњу Хрватској

Припадник земунског клана и један од осуђених за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића Сретко Калинић понудио је сарадњу хрватским властима, објавио је данас загребачки „Јутарњи лист”.

„Мене у Србији чека 30 година... Реците шта нудите и све ћу да вам испричам”, рекао је Калинић хрватским истражитељима.

„Јутарњи лист” наводи да је тужилаштво опрезно у проценама могуће сарадње с Калинићем, али и да је заинтересовано зато што је признао једно убиство у Хрватској.

Све указује да се то убиство односи на Цветка Симића, са којим су Калинић и Милош Симовић, који је у Београду осуђен на 40 година затвора због учешћа у убиству премијера Ђинђића, једно време боравили у Загребу.

Калинић је рекао да је спреман да сведочи о организацији убиства Ђинђића и да ода имена особа које су наручиле убиство Зорана Вукојевића Вука, заштићеног сведока на суђењу за то убиство.

Он је признао и учешће у убиству Вукојевића и Зорана Повића из 2006. године, оба повезана са суђењем атентаторима на Ђинђића.

Калинић је приликом прва два разговора с хрватским истражним органима признао да је починио 20 убиства у Србији, Холандији, Шпанији и Хрватској, истакавши да су сви које је убио то заслужили.

Калинић и Симовић су од атентата на Ђинђића, 2003. године, у бекству. Неко време су се крили у Црној Гори, Босни и Херцеговини, Србији, Словенији, Холандији и Шпанији.

---------------------------------------------------------------------------------

Карамарко: Калинића и Симовића финансирао неко из Србије

Припаднике „земунског клана” Сретка Калинића и Милоша Симовића, који су се скривали у Хрватској, финансирао је неко из Србије, а паре им је доносила Симовићева супруга, изјавио је хрватски министар унутрашњих послова Томислав Карамарко за данашњи „Вечерњи лист”.

Не зна се тачно ко је тај финансијер, али хрватски министар сматра да ће српска полиција утврдити његов идентитет.

Гласине круже да би то могао бити Дарко Шарић, али Карамарко то није могао да потврди, навео је загребачки лист.

Хрватски министар је рекао да је повод обрачуна Калинића и Симовића љубомора, односно интимна веза Калинића са Симовићевом супругом за време њених посета Загребу, када им је доносила и новац из Србије.

До сада није утврђена „никаква значајна веза” Симовића и Калинића са убиством новинара Иве Пуканића, али контакти из њихових мобилних телефона врло су користан извор информација за полицију, истакао је Карамарко.

Међу корисним информацијама до којих је дошла хрватска полиција испитивањем Калинића има и оних везаних за убиство Цветка Симића, чије је тијело, без главе, пре неколико месеци пронађено раскомадано на Јаруну.

Поводом забринутости да случајеви попут обрачуна Калинића и Симовића могу угрозити безбедност Хрватске, Карамарко је рекао да је претерано сматрати да такви сукоби представлају претњу безбедности.

Он је указао да се они нису крили само у Хрватској, већ и осталим земљама региона, па и ЕУ, о чему сведоче и печати из њихових фалсификованих путних исправа.

Калинића и Симовића је било тешко лоцирати, објаснио је Карамарко, јер су у потпуности променили лични изглед, служили се лажним идентитетима и фалсификованим документима, а уз то су се често и селили.

Оно што је важно за Хрватску јесте да ли су и у којој мери имали помоћ и подршку хрватских криминалних кругова.

Карамарко је подсетио да су неке особе из Хрватске, бежећи од закона, уточиште пронашле баш у Србији, и то код припадника „земунског клана”.

С друге стране, познато је да српски криминалци често своје сукобе решавају изван граница Србије, било у земљама региона или чак и у неким земљама ЕУ.