Антић близу Мориња

Између почетних и завршних утакмица сваког светског шампионата, огромна је разлика. Са сцене брзо одлазе еуфорични тимови, који гаје народни термин – сви у напад!

Кад би то било тако победник би био кад ко хоће да буде. Недавно су се фудбалски дилетанти нашли у безизлазној ситуацији када су коментарисали игру Интера под диригентском палицом Жозеа Мориња.

Називали са га одбранашем, наследником одвратног фудбала који је лансирао својевремено Хеленио Херера. Тај одвратни фудбал је донео Интеру много трофеја, а Херери велику славу. Али, пошто дилетаната који коментаришу фудбал има и увек и на претек, ево шта им приреде велики тренери, као што је Морињо па и наш Антић.

Португалски тренер преда већи део терена противнику. Једној Барселони, на пример. Први задатак је да одбрана функционише као фигуре шаховског велемајстора у шпанској партији. Пошто предвиди да у таквој формацији час мудре час грчевите одбране свим силама и средствима, буде онемогућен један геније типа Лионела Месија, креће резултат погођене тактичке варијанте. Онима који га вређају што му је игра сувише дефанзивна, намах постави састав са три класична нападача, који не стоје као номинални нападачи у виду кегли на противниковој половини игралишта, него делују као маневарски играчи који руководе убиственим контрама. У таквој тактичкој варијанти, дакле у такмичарској варијанти, роди се јадан Милито, врати се у живот Бразилац Лусио после лутања у великом Бајерну, васкрсну Дејан Станковић и Валтер Самјуел итд.

Није увод у предмет звани репрезентација Србије предуг, него је створен за паралелу између Морињовог и Антићевог тима.

Дакле, како је то наш селектор са истим играчима које су имали на располагању и његови претходници у селекторској фотељи, успео да створи тим који нешто значи у ширем простору од нашег атара. Урадио је прво, у селекцији, оно што раде мајстори тренерског заната. Имао је концепт у који је уклапао играче, и то играче с којима је могао да оствари тактичку идеју.

У чему је тајна успеха Антићевог састава. Пре свега, у скок-игри, па се може рећи да ће надрљати сваки наш ривал уколико није снимио наше тимске намере. Грозд скакача у нападу чине: Видић, Жигић, Ивановић и Кузмановић, као први ред осица, а иза њих иду егзекутори одбијених лопти. Када се узме у обзир да је прекида десетак у једном полувремену, када се лопте упућују из углова или са других дистанци, и да томе треба обавезно додати Красићев и Јовановићев учинак из паклено опасних центаршутева, па онда дубинске пасове Дејана Станковића данас и Раће Петровића сутра, ето формације за најмодернији фудбалски израз. Биће тешко сваком ривалу ко не познаје Антићеву доктрину.

У фази одбране, код нас се коначно прима одавно важеће правило у озбиљном фудбалу: не сме да буде грешака, или бар број грешака треба да се сведе на минимум, макар и по цену лавовских напора у одбрани , па и понеког картона више.

У тиму такве оријентације има услова и за код нас звану лепршаву игру, која иначе више не постоји у правом такмичарском фудбалу, јер имамо играче високих техничко-тактичких могућности.

Дакле, имамо тим за окршаје са најјачима. Наравно, када је тим без икаквих, поготово изванфудбалских оптерећења. Зато, није на одмет апел за мало више достојанства у третману Орлова као једне екипе коју је наша фудбалска публика заволела. Одавно нисмо имали тако вољен и признат тим. Ако сада прораде неке бургије на српски начин, ако сујетне формације не могу да поднесу успех тима своје државе, то је нешто сасвим друго.

Антић, а и играчи, не желе да студирају грешке својих претходника у репрезентацији. Не желе да знају да ни један селектор није отишао са кормила мирним путем, него уз обавезне ломове и вређања без милости. Не желе да знају да је Миљан Миљанић избегао линч на београдском аеродрому зато што га је дански судија Соренсен послао кући пре времена, досудивши непостојећи пеналтик у корист Шпаније.

Не желе Антић и његови изабраници да знају да су једног дивног стручњака и човека Ивицу Осима несавесни пијанци из редова журналиста мучки прогласили светским рекордером који је на Светском шампионату у Италији попио за једну ноћ 13 боца вискија! То су радили нечастиви или нечасни мрзитељи успеха државног тима.

Ако смо се бар мало опаметили, биће добро. Биће добро и због тога што се ретко догађа да у једном циклусу имате такву групу добрих играча и правог стручног вођу.

Орлови данас стартују у мечу с Ганом. Коментаторово је да им пожели оно што им желе њихови навијачи. Осиромашили смо, а ово је далеко и скупо, па неће бити много њихових навијача из Србије, али одавде и из Европе ће их бити.