Нећемо забити нож у леђа Србији

Распоред политичких снага у Саџаку, у коме су две деценије доминирали Сулејман Угљанин и Расим Љајић, изменио се после избора за Национални савет Бошњака на коме је Бошњачка културна заједница Муамера Зукорлића освојила највише мандата, 17 од 35. Том победом главни муфтија Исламске заједнице у Србији и званично је постао значајни политички чинилац. Осим што је верски вођа, Зукорлић је и председник Интернационалног универзитета у Новом Пазару а, како каже, наговарају га да буде и председник Националног савета Бошњака.

„Само недостаје да Санџак прогласим монархијом, а себе за краља“, у шали, додаје Зукорлић у разговору за „Политику“. Објашњава и зашто он не би хтео да буде на челу и Националног савета Бошњака, иако га на то наговарају и пријатељи и сарадници и они који су гласали за његову листу: „Дисперзијом функција требало да се покаже и кадровски потенцијал Бошњака“.

Многи се боје да би БКЗ, на чијем сте челу, могла да дестабилизује овај део Србије?

Свако ко победи на изборима може да дестабилизује неки простор, али да ли хоће? Тешко ми пада да стално доказујем да не желим дестабилизацију. Нисам од јуче, јер 17 година сам на важним функцијама, па и у време посрнућа државе Србије, у време рата у Босни или на Косову када је било потребно веома мало да се она дестабилизује, и нисмо Србији забили нож у леђа. И тада је Исламска заједница била фактор стабилности. То није питање тренутка него нашег опредељења. Санџак је југозападни, дакле угаони стуб Србије, стратешки важан и за државу, због близине БиХ, Црне Горе и Косова.

Србија се, дакле, мора побринути да од Бошњака прави пријатеље јер то је и њој у интересу. Али, не може се стабилност на овом простору градити без Бошњака јер то је већ пут у дестабилизацију Србије. Мора Србија да нам пружи руку да нам каже: Ви сте моји, а не да ми стално доказујемо лојалност, а власт у нама да види опасност. Београд треба да је срећан што у нама има искрене саговорнике, а не онакве какве је својевремено имао на Косову, који су улепшавали стање, а после, зна се шта је било. Санџак, наравно, није Косово али је комуникација с нама до сада била слична.

Ипак, као циљ сте најавили културно-просветну аутономију Санџака. То једнима мирише на сепаратизам, а другима звучи као аутономија Санџака, за коју се деведесетих година залагао Угљанин?

И то показује да смо дискриминисани, јер чим поменемо обичну реч, одмах се јави отров, а да се нико не пита шта је суштина. Управо зато што је посејан отров, па се одмах јави питање шта ми то хоћемо, шта то кријемо, ту је проблем. То је потврда идеологије која влада стотину година, да је све што Бошњаци раде опасност за Србију. Културно-просветна аутономија је најнижи облик за очување идентитета једног народа или једног простора, а одмах се сатанизује. То је доказ да нема поверења. А званична Србија од нас тражи да јој верујемо стопроцентно, да наше животе и цели народ ставимо на располагање суверенитету Републике Србије. Ми смо на то спремни, али не једнострано, већ двосмерно. Имамо поверења у Србију, али тражимо да и она има поверења у нас.

За Вашу реторику кажу да је оштра, чак ратоборна. Критикујете власт у Србији, што се тумачи као критика државе и српског народа.

Моја критика је усмерена само против режима и неправди које наноси бошњачком народу. Ја сам у критици власти јако оштар, према држави рационалан, а према припадницима српске националности веома пажљив. Стално, кад критикујем власт, потура нам се да смо против државе, а то су различите релације. Ми критикујемо власт, дајући јој прилику да се поправи, да се према Бошњацима и Исламској заједници не понаша дискриминаторски.

У тој критици често помињете последњих сто година колико власти Србије, по Вама, угрожавају Бошњаке. А то је време од балканских ратова када је овај крај ослобођен од Турске. Да ли је за то крив српски народ?

Не, народ никада није крив. Криви су идеолози, од Илије Гарашанина па све до Добрице Ћосића, чија идеологија је толико страшна да заудара на геноцид, а то је да су Бошњаци опасност за Србију, па би било најбоље да их нема. Већина режима је потпадала под ту идеологију. Неки су бруталније, а неки елегантније покушавали да је примене, па су и последице биле или геноцид и убијања или притисци и исељавања Бошњака. Зато ја увек истичем пример Зорана Ђинђића. Иако различити, он изразити секулариста, ја изразити верник, разумели смо се јер се његова власт одрекла идеологије да посматра Бошњаке као опасност коју треба уклонити. Ми тражимо да се власт у Србији одрекне те идеологије јер то и Србију води у суноврат.

Иако сте освојили највише гласова немате већину. С ким ће се БКЗ удружити?

Постоји потребна већина за формирање Савета јер друге две листе су и у кампањи истицале да су независне. Њихови чланови нису партијске личности, нису таоци политичких партија и располажу својим мандатима. Сада ће имати прилику да подрже програм БКЗ-а и да се придруже победничкој опцији.

Хоћете ли о томе разговарати и с политичким странкама које су подржале те две листе?

То би било бесмислено јер су се политичке странке дистанцирале од тих независних листа. Ово није конституисање парламента и кандидати с тих листа нису посланички клубови. Уосталом, ја сам у кампањи критиковао власт у Србији и понашање двојице министара Бошњака, али сам углавном штедео људе на тим двема листама. Они сада нису чланови партија него представници бошњачког народа.

Када се бошњачки савет конституише, шта ће му бити приоритети?

Она питања која су и по закону у надлежности националних савета, иако бих имао примедби и на закон због осиромашене улоге националног савета. Али, приоритет је образовање јер оно има дугорочне импликације на један народ и ту има највише посла. Такође, информисање је најургентније јер у тој области се може направити најбољи заокрет како би се Нови Пазар и Санџак, Бошњаци и њихова култура и традиција што боље представили у београдским медијима. Такође, потреба за бошњачком телевизијом је очита и закон је ту могућност предвидео и то ћемо, верујем, реализовати прилично брзо. Језик и култура су свакако изузетно значајни, али то су дугорочнији процеси.

Како видите политичку сцену у Санџаку сада, после ових избора?

Потврдило се оно што сам говорио пре шест месеци да је огроман простор за трећу политичку опцију. Вероватно је на то имало утицаја што се муфтија кандидовао, али је битан и концепт на коме је победио. А он је потпуно супротан концепту политичких партија које су суверено владале Санџаком и бошњачким политичким капацитетима. Тај простор ће се свакако попунити. Постоји варијанта да се формира нова политичка партија или да се окупе мање политичке партије које би представљале тај трећи блок, а може да се деси да то буде комбиновано, што је највероватније, да та нова партија буде стожер окупљања тих мањих партија.

Вашу листу на овим изборима подржале су безрезервно те мање партије: СНП Мирсада Ђерлека, НПС из Сјенице и ДПС из Пријепоља. Да ли бисте Ви сутра подржали те партије на парламентарним или локалним изборима, да им узвратите поверење?

Те странке су подржале Бошњачку културну заједницу и нема сумње да би им БКЗ узвратила ту подршку. Али, Исламска заједница је много рестриктивнија у томе, због принципа које је наметнула. Ми смо само једном скинули рукавице и подржали СДП односно обарање режима Сулејмана Угљанина. Није то било толико због Расима Љајића, колико због рушења Угљанина, али то се није правилно разумело. Испало је да су они подржали нас, па смо сада изашли на црту.

Делегација СДА БиХ, с председником Сулејманом Тихићем и неколико министара долази у Србију, а најављена је и посета Новом Пазару. Хоћете ли се састати с Тихићем, с обзиром на то да је он подржао Угљанинову Бошњачку листу?

Немам за сада никакву понуду те врсте. Наравно, ако таква иницијатива дође, ми ћемо заузети адекватан став о томе. Сасвим гласно смо критиковали Тихића, који је поступио супротно одлуци Главног одбора СДА БиХ, који је осудио све који су разбијали Исламску заједницу у Србији, укључујући и Сулејмана Угљанина. Тихића је делимично спасао Бакир Изетбеговић, који је са своје позиције дао подршку Бошњачкој културној заједници. Међутим, у све то ми не уносимо емоције у мери у којој би оне угрозиле комуникацију. Значи, спремни смо да о свему разговарамо са свима, па и са онима које смо критиковали.

----------------------------------------------

Идеолошки ставови турског амбасадора

Турски амбасадор у Србији Суха Умар Вас је критиковао што сте се као верски вођа кандидовали за Национални савет?

Радује нас зближавање Анкаре и Београда, поготово што ту има посебно место за Санџак. Али, турски амбасадор своје идеолошке ставове износи као ставове државе Турске, што није тачно. Он припада старој, левичарској гарнитури и има проблем да схвати да ахмедија у Санџаку и у Турској не значи исто, па даје непримерене изјаве. Мислим да ћемо реаговати код Министарства иностраних послова Турске због тога, али мислим да то није званични став Турске, у којој имамо доста пријатеља и то нас радује.

Славка Бакрачевић