Западни Балкан: разна имена за разне намене

„Баците поглед на ову мапу”, обратио се председник Клинтон америчкој јавности уочи 24.марта 1999, док су се пилоти НАТО-а припремали за напад на нашу земљу. „Косово јесте мало, али лежи на главној линији расцепа између Европе, Азије и Блиског истока, управо на месту где се сусрећу ислам,са једне стране, и западна и православна грана хришћанства,са друге стране. На југу се налазе наши савезници Грчка и Турска; на северу су наши нови демократски савезници централне Европе. А свуда око Косова леже друге мале земље...” Према речима тадашњег председника САД, Косово и остале мале земље некако су нелагодно углављене између Европе, Азије и Блиског истока, док у исти мах раздвајају старе америчке НАТО савезнике од њихових нових пријатеља у централној Европи. После косовског рата и увођења Пакта за стабилност у региону, полако је нестајао из медија термин Балкан да би у академским расправама био замењен „политички коректним” термином југоисточна Европа, који касније бива замењен новом синтагмом која нас је поново вратила на Балкан. Западни Балкан је простор који је тако постао занимљив захваљујући свом граничном статусу, односно ситуацији да није „ни тамо ни овде”, а да је, истовремено, на оба места.

Западни Балкан је веома звучно име о коме се говори и пише већ неколико година. Његови творци избегли су назив јужни Балкан, јер је придев „јужни” преасоцијативан и изазива додатну одбојност на овим просторима. „Западни Балкан” боље звучи, па нас наводи на помисао да би Балкан, премда није на Западу, у смислу западних принципа организације друштава могао бити „западни”. У таквој политичкој комуникацији неки данас настоје показати како западни Балкан представља само један неодговарајући политички појам, јер Европу данас чине земље које су чланице ЕУ, док државе западног Балкана, које иако историјски, цивилизацијски и географски припадају Европи, ипак нису Европа, већ то тек треба да постану чланством у унији. На овај начин једна политичко-економска заједница преузела је географско-историјско име целог континента. У језичким разматрањима битан је само префикс „западни”, јер се традиционално сматра да кад је нешто са запада, значи да „ваља“.

Дакле,западни Балкан је збирно име за скуп држава које нису у Европској унији, а географски се налазе на западу Балкана. У питању је један од оних клизних термина политичке географије и зато можемо слободно рећи да синтагма западни Балкан представља, пре свега, геополитички конструкт, којим је означена стратегија ЕУ према углавном свим државама југоисточне Европе које данас нису чланице Е­вро­пс­ке уни­је, и који, као такав, може да буде представљен и формулом која би изгледала овако: еx Југославија –Словенија плус Албанија једнако језападни Балкан, и сводила би се на осовину Загреб–Сарајево–Београд.У дискурсима који настају у контексту придруживања унији, западни Балкан је означен као простор који се географски налази на југоистоку Европе односно „опасно” близу ЕУ, одакле њој прети све оно што одликује државе „трећег света”: тероризам, илегалне миграције, организовани криминал, трговина људима. На тај начин западни Балкан је симболично измештен у простор јужно од европског континента, изван симболичких граница Европе, дакле у „трећи свет“. Управо због поделе на европске и неевропске земље државе западног Балкана морају да постану чланице Европске уније како би им се признало да су део Европе, имајући у виду да је то истовремено и нужан услов за привредни развој и укидање њиховог нижег статуса у европској хијерархији. Са друге стране, постоје схватања да је „западни Балкан” вештачки створен појам у функцији промене имиџа целог једног региона, који је познат као веома турбулентан део Европе, и да управо зато постоји само док се државе које припадају том региону не квалификују за чланство Европској унији.

Дипломирани етнолог-антрополог,студент Међународних и европских докторских студија на Факултету политичких наука у Београду