Победа етно фестивала

ЗАГРЕБ, августа – У тренутку када су иза нас загребачки INmusic Festival – краћи и мање опширан али програмски сличан новосадском "Егзиту" – ријечка "Либурнија џез смотра" и опатијски "Вино и гитаре" фестивал са наступима Фелицијана и Сатријанија, као и двомесечни "Хистрија" фестивал у Пули и многи други, чини се да су фестивалске манифестације поновно постале неизбежан заједнички именитељ културно-туристичке летње понуде. Поред практичних разлога изгледа да дуга фестивалска традиција у Хрватској носи са собом препознатљив бренд који никако да се потроши, па се уз набројане феште на обали, као кључној летњој дестинацији, одржава још много забавно-музичких и етнофестивала, као и незаобилазно Сплитско лето, Дубровачке летње игре и Пулски филмски фестивал.

Гледајући из музичке перспективе, сигурно је да су специјализовани етно и рок фестивали на крају однели победу над забавно-музичким догађајима који из године у годину не показују жељу за помацима или побољшањима.

Вечно питање колико је естрада била боља раније и јесу ли антологијска издања фестивала попут Опатије, Сплита и Загреба некада била ближа легендарном Санрему него данас – адекватан одговор добија се управо погледом на забавно-музичку продукцију која из године у годину постаје све гора. И подршка телевизијских кућа које су увек спремне да прате фестивале опште праксе – иако коначно схватају да је снимање наступа "Франца Фердинанда" или Морисија ипак исплативија опција – у завршници може оставити утисак свеприсутности лаке музичке понуде у јавном медијском простору.

Наравно, и рок фестивали су доживљавали своју "пропаст", једнако неславно као и забавно-музичке манифестације. Епилог Црног мачка – алтернативне верзије службене дискографске награде Порин – те фестивала "Фију-брију" и "Загреб гори", након доброг старта скоро да је био аутоироничан, али и поучан. У закључку чини се да су, између широкој публици прихватљивијих забавно-музичких и рок фестивала, на крају победу однеле смотре "трећег пута", етнофестивали који су последњих година пружали најбоље програме и доводили премијерне извођаче које би иначе тешко видели на домаћим позорницама.

Хрвоје Хорват

-----------------------------------------------------------

Шанса за непознате

САРАЈЕВО, августа – Пре рата Босна и Херцеговина је имала мноштво фестивала, али само један онај велики, релевантан у општејугословенским оквирима. Реч је, наравно, о фестивалу "Ваш шлагер сезоне". Формиран још крајем шездесетих година прошлога века, некако непосредно пред рат се полако гасио. Накратко је обновљен ратне 1993/94. године уз помоћ ретких преосталих аутора и извођача који нису напустили Сарајево, да би га Сенад Хаџифејзовић и Исмета Дервоз, накратко и у пуном сјају, вратили 1999. направивши од њега избор босанског представника за "Песму Евровизије".

Исте те, 1999. године, и Бања Лука одговара одлично организованим фестивалом на коме побеђује Леонтина, али фестивал представља Роману и, занимљиво, младог и перспективног Жељка Јоксимовића са песмом "Само ти". Након почетног успеха фестивал мирује све до 2002. када се обнавља, али никад више са таквим успехом.

Током ратних година почела су два фестивала који и данас трају. Реч је о Бихаћком и Мостарском фестивалу. Бихаћ је, поред свих својих успона и падова, некако најстандарднији босански фестивал у последњих петнаестак година. Године процвата доживљава у периоду 1997–1999. када на том фестивалу наступају и побеђују "Забрањено пушење", Амир Казић Лео, Ален Исламовић, Амила Гламочак… Касније добија све више међународни карактер па га освајају људи попут Тонија Цетинског или Тошета Проеског.

Што се тиче "Мелодија Мостара", оне су дуго имале хрватски национални предзнак и победа је била резервисана за имена као што су групе "Магазин" или "Латино". Тек се негде од 2002. године отворио за извођаче из целе Босне и Херцеговине, а нешто касније и за извођаче из Србије и Црне Горе. Етнички карактер био је још израженији код фестивала у Неуму који је, заправо, и носио такав назив – "Етнофест". Хрватско културно друштво "Напредак" било је иницијатор и фестивала "Форте" који је био кратког даха, али је 2000. године окупио заиста импресивна имена. Победио је Амир Казић Лео, али је тај фестивал донeо велике хитове Жељка Самарџића, Гоце Тржан, Сандија Ценова, Селме Бајрами, тада су у дуету Халид Бешлић и Donna Ares отпевали свој велики хит "Свирај нешто народно".