Права публика све опростила

Јоханесбург –Ратки су призори као што је био данашњи на тренингу српске репрезентације на једном мањем стадиону. Навијачи нашег тима, прави навијачи, заједно са овдашњим Србима којима је посао доззволио да дођу на тренинг, развили су навијачку песму коју је било милина слушати: „Не посустајте, све до победе”. Певљиву арију имају ове речи, тако да су наши репрезентативци једног тренутка спонтано узвратили поздравом пријатељима њихове игре.

Посебан „опрост” због туробног пораза од Гане упућен је селектору Радомиру Антићу.

Видели су „орлови” ко их воли, а чују како их традиционални критизери у отаџбини оптужују због неочекиваног пораза.

Општи утисак о нашем фудбалском ансамблу је недвосмислен: Добро је. Добро је што су преболели тешку рану, и што су то учинили најбрже што се могло. Добри су то спотисти, и шта би се могло прогнозирати? Ако у својој борби за умањену шансу успеју, критизери камалеонског типа, који већ дуго година руше сваког селектора, ће очас променити плочу, што у суштини уопште није ни битно ни значајно за тим Србије и њеног главног тренера, који су још на светском шампионату.

Уосталом, бар Срби не оскудевају у народним сентенцама, које су можда превели и Латини: Мање је важно шта је речено од онога ко је рекао.

Око тога у табору наше репрезентације нема ни најмање пролема.

Нема проблема ни око тога шта је све, и то у њихову корист, изјавио славни Франц Бекенбауер. Они су окренути свом послу, и вероватно им најтеже него свима нама около пада стартни пораз.

Коментаторов утисак је да је за наше људе из репрезентације све заправо почело на јучерашњем тренингу. Права публика им је опростила стратну грешку, и они то осећају пред свој судбински меч на овом Шампионату са Немачком.

Подршку је „орловима” пружила и министарка спорта Снежана Самарџић Марковић, која од своје подршке не прави нарочит медијски чин.

Придружила се подршци нашој репрезентацији и мис Србије Јована Бишевац, која овде има конкуренцију у лепотицама свих држава чије су репрезентације на Светском шампионату. Волимо да наши победе у наредна два меча, али волимо и да и она победи у својој конкуренцији, јер је Пећанка лепа и образованија од конкуренткиња, пошто ће за два месеца добити диплому лекара на Медициском факултету у Београду.

Посебна битка, коју је повео селектор америчке репрезентације води се за укидање труба на стадионима, јер је бука превршила сваку меру. Да ли ће старине из Фифе и Уефе успети да наметну своју дисциплину и да десетине хиљада труба нестану са сцене, видећемо, иако то уопште сада није лако изводљиво. Овако, играч не чује саиграча, нико не чује тренера, често се не чују одлуке судија, и тако даље. Много је проблема око тог бесомучног брујања.

Али, организатор је изгледа претерао у удварању председнику светског фудбала Сепу Блатеру, па му је обећао да ће све улазнице за Шампионат бити продате. Сада се, иза главне сцене, домаћини хватају за главу. Многи гости нису дошли, чак су и ВИП ложе прилично празне.

Газде Фифе и остали усисивачи пара од сиротиње која фудбал одржава, нису водили рачуна да је у овој држави ненормало оштро подељен народ на пребогате и пресиромашне, када су одредили да цена скупе улазнице стаје 150 евра, не водећи рачуна да је овде срећан онај чија је плата заправао 150 евра. Зато су све већи делови трибина празни, те ће се улазнице делити сиротињи како се организатор не би обрукао пред светом.

Наравно, то наша брига није. Наша брига су Немци, какви год да су.