Сојин сир из београдских подрума

Кинески сојин сир, који се продаје у београдском Блоку 70, а који све чешће купују и овдашњи потрошачи, производи се у нехигијенским условима и није прошао неопходне контроле, сазнаје „Потрошач”. Ова намирница све популарнија међу Београђанима не увози се из ове далеке земље, јер то наши прописи не дозвољавају, а како се прави, верујемо, да многи не желе ни да знају.

Редакцији „Потрошача” недавно се јавила читатељка из Београда која се редовно снабдева овом, иначе, врло јефтином храном (од 80 до 100 динара за коцку сира) и питала да ли инспекција контролише продавце и имају ли они неопходну документацију о продаји у радњама које нуде уједно и гардеробу и техничке уређаје.

„Потрошач” је кренуо у „инспекцију” и распитивао се међу продавцима који, као и обично, нису расположени за причу о овој теми. А има ли праве инспекције, с обзиром на то да се храна продаје прилично слободно, питали смо у пролазу наше људе запослене код Кинеза.

„Слабо”, каже један од њих, „ваљада рачунају да то купују и једу само Кинези. А они ваљда знају шта једу”.

Сазнали смо да се сир прави, између осталог, и у новобеоградским солитерима (подрумима) тако што се меље соја, прави млеко, а онда и сири према рецепту сличном домаћем. Намирница потом излази на тржиште – у Блок 70 где су и главне муштерије, махом Кинези, мада популарност кинеске хране излази из ових оквира.

У једином кинеском супермаркету који легално увози намирнице млечних производа нема, али зато сир и други млечни специјалитети могу да се пазаре не само на уличним покретним тезгама него и из бурића смештених у нехигијенским условима у неколико продавница одеће, зачина и посуђа.

– Проблем је нелојална конкуренција. Ми увозимо намирнице и асортиман је богат, али свежи производи се не могу допремати и зато их немамо. То је зато што роба, па тако и храна, из Кине путује 40 дана, па су нам у понуди углавном конзервисане, смрзнуте намирнице, зачини, супе у кеси, слаткиши, средства за хигијену, сладолед…. – каже за „Потрошач” шеф радње „Проментер” која увози ову робу у Србију. Како смо се уверили све намирнице у овом супермаркету имају декларације, истакнуте рокове трајања и чувају се у одговарајућим условима. Ипак, без помоћи трговца купац се тешко сналази ако не познаје кинеску кухињу. Декларисана роба као и фискални рачуни су, иначе, реткост у овом тржном центру, као и у свим другим кинеским продавницама у Србији. На питање шта најбоље иде и шта се све увози у којим количинама, пословођа негодује и тврди да власник не комуницира са медијима. Забрањено је такође и фотографисање објекта и намирница.

– Најбоље се продају кинеске супе, то је и светски најпродаванија намирница. Нема ко не долази овде да купује, странци, дипломате, стари купци Новобеограђани. Нема неповерења јер је храна прошла све контроле. Једини проблем су нам они који храну продају на улици, чак и овде има нелојалне конкуренције и не знамо како да се са тим изборимо – кажу у „Проментеру”.

Иначе и остали трговци су прилично неповерљиви. Без пратње обезбеђења на прво шкакљиво питање трговци одмахују рукама правдајући се да не знају језик. Један од њих који је заузео место у прометном пролазу управо продаје парче сира и почиње ужурбано да склања тезгу плашећи се, ваљда, инспекције.

Пролазнике привлаче некакви домаћи резанци без паковања, увезани пластичном траком. У првом реду је и кинеско поврће, купус и салата, а добро иду и сушене шитакe печурке, као и ситне „љиљан” печурке у теглама без декларације.

----------------------------------------------

Купус из Житорађе

Свако јутро пред тржним центром се паркирају и возила са свежим поврћем. Кинези повртари искористили су, кажу, плодну српску земљу, донели семе најпродаванијих врста поврћа и производе га за потребе бројне кинеске популације у Београду.

– Најбоље иде купус. Већина наших најпопуларнијих јела садржи ову намирницу. Сви знају за пилетину са купусом и кикирикијем. Долазе власници ресторана у набавку. Имам башту у Житорађи, а поврће се гаји и око Панчева и Лесковца – рекао је један од трговаца. Овај купус није јефтин, главица кошта 100 динара.

----------------------------------------------

Сладолед и медузе

У једином правом кинеском супермаркету у Србији може се наћи готово сва најпродаванија храна из Кине. У фрижидеру са сладоледом има око двадесетак врста ове посластице, а у расхладним витринама нуде се све врсте рибе и морских плодова. Смрзнути шкампи у паковању од 400 грама коштају 600 динара, кеса популарног бамбуса је 180, а бораније 128 динара. Чили уље стаје 220, тофу сир у теглама 190, док се алге за суши могу купити за 200 динара. На полицама су и разне врсте пасуља, пиринча ( црни пиринач је 300 динара), специјални густин од пола килограма кошта 144 динара, а чили прах 150 динара.  

Супе су од 60 до 100 динара, а кнедле са поврћем 300 динара за 300 грама.

Јелица Антељ
Ивана Албуновић