Добро Србије је и наше добро

Антикризне мере које ће омогућити развој новог инвестиционог модела раста, преко улагања у инфраструктуру, енергетику, телекомуникације и пољопривреду, предлагачи су јуче новинарима, уместо планираних пола сата представљали сат и по времена. Како су објаснили Бранислав Грујић, председник клуба „Привредник”, Топлица Спасојевић, председник Удружења корпоративних директора и Драган Ђуричин, председник Савета економиста, предложена решења нису писали због својих интереса, већ су у виду имали добробит целе земље.

– Оно што је добро за Србију, добро је и за нас – казао је Драган Ђуричин, председник Савеза економиста Србије. – Чекати и посматрати је подједнако опасно као и доносити погрешне одлуке. Зато смо одлучили да на транспарентан начин, без икаквог лобирања, предложимо оно што мислимо да је најбоље за земљу – казао је Ђуричин објашњавајући зашто су заједничким снагама писали председнику Борису Тадићу, премијеру Мирку Цветковићу и кандидату за гувернера Дејану Шошкићу.

Новинаре је интересовало зашто Бранислав Грујић, који је као председник „Привредника” уједно члан мешовите радне групе која је основана после састанка власти, привредника и синдиката, није искористио могућност директне комуникације са извршном влашћу, већ се одлучио да индиректно комуницира са њима. Да ли то значи да је тројни договор пропао?

 – Наша обавеза је била да оно што мислимо изнесемо отворено. Дали смо добронамерне савете, не тражимо да држава буде спасилац привреде. Тројни договор није пропао, једноставно ситуација је таква да и ми и држава свакодневно решавамо горуће проблеме и гасимо пожаре, а немамо времена да се позабавимо стратегијским решењима – објаснио је Грујић и додао да опомену председника Тадића о непристојним богаташима и оф шоф дестинацијама треба схватити добронамерно.

– Свако од нас треба да се замисли над својим пословањем, казао је Грујић и још једном поновио како су новинари погрешно интерпретирали председникову метафоричну поруку.

Драган Ђуричин је додао како у оваквим ситуацијама сви треба да збијају редове и траже заједничка решења, а не да се разилазе, док се Топлица Спасојевић пожалио како његове колеге из окружења имају боље услове за рад од српских привредника.

Највише коментара међу новинарима изазвао је предлог „потпуно новог монетарног модела, чији ће задатак бити да испуни три циља: стабилност цена и девизног курса, уз смањење незапослености”.

– Ми се не залажемо за фиксни, већ стабилан и предвидљив курс – објаснио је Ђуричин, док су његове колеге додале како је превише новца из девизних резерви потрошено на одбрану динара.

Чуло се и како су обавезне резерве банака високе, како је последица овакве монетарне политике јак банкарски сектор и слаба привреда.

На питање новинара да нешто више каже о новом моделу монетарне политике, Ђуричин објашњава да је предлог да курс буде везан за инфлацију. Додаје и то како је монетарна политика превише компликована да би се објаснила у неколико минута.

И док Топлица Спасојевић наводи пример Македоније у којој је национална валута стабилна, Бранислав Грујић навео је пример Русије.

– Кад на тржишту девиза у Русији на пример, рубља ујутру почне драстично да слаби, тржиште девиза се затвара. Тако се уради неколико дана док се курс не стабилизује – пренео је Грујић искуства из Москве, где ради као привредник.

На који то начин курс може агресивније да се брани, а да се девизне резерве не троше, питали смо по завршетку конференције Драгана Ђуричина, али смо остали без одговора:

– Питајте оне на које се предложена решења односе да ли таква пракса постоји у свету – саветовао је он и додао да оваква монетарна политика погодује само банкама.

На конференцији је било и речи о томе да ли је оваква државна политика добра за привреду, или можда овакви привредници нису добри за Србију.

– Да ли господин Спасојевић, можда треба да се прилагоди новонасталим околностима и да почне више да извози – интересовало је новинаре.

У његову одбрану стао је Драган Ђуричин и то наводећи пример Зорана Дракулића.

– Његов холдинг бави се искључиво производњом, погледајте у каквом је финансијском стању та компанија. Погледајте колико је задужен – казао је Ђиричин.

Топлица Спасојевић истакао је како амбијент у коме су камате на зајмове високе, а курсне разлике једу профите домаћих и страних фирми ни једно предузеће, без обзира на то да ли је увозник или извозник, не би могло да издржи.

– Сви су испод воде – појаснио је Ђуричин стање у коме се налази српска привреда.

Последње питање Ђуричин је поставио сам себи, уствари, одговарајући на испољену сумњичавост новинара:

– Хвала вам на конструктивном скептицизму који сте данас показали, јер је један од наших циљева испуњен а то је да се на озбиљан начин разговара о решењима која предлажемо.

А. Николић