Трилатерала у леру

Ако је пре два месеца најчешћи коментар критичара на скуп синдиката, привредника и власти био „као да су мачка и миш легли заједно”, сада може да се каже да се свако разбежао на своју страну, након што су камере и фоторепортери овековечили „љубав дојучерашњих непријатеља”. Тако може да се протумачи изјава Љубисава Орбовића, председника Савеза самосталних синдиката Србије (СССС), који за „Политику” тврди да је дошло до застоја у реализацији тројног договора власти, привредника и синдиката.

Да ли су од договора социјалних партнера остали само написи у штампи јер се формирана мешовита радна група није састајала, а уговор о ненападању између власти и тајкуна, изгледа, да више није на снази? Како незванично сазнајемо, само неколико дана пре него што је председник Борис Тадић опоменуо крупне капиталисте због пословања преко оф шор фирми, с делегацијом привредника путовао је Азербејџан, где је безмало договорено да међусобног оптуживања неће бити.

И док Љубисав Орбовић истиче како је тројни пакт у леру, у Влади Републике Србије истичу да дијалог привреде и власти постоји. Министри и премијер се свакодневно срећу с бизнисменима, посећују различите асоцијације малих и великих привредника, па су неосноване критике да сарадње нема.

–Тројни скуп, без обзира на очекивања, није дао резултате – критичан је Љубисав Орбовић. – Велики број привредних субјеката и даље тавори и пропада, нових запошљавања нема, па се стиче утисак да Србији „не требају нова радна места и привреда која јача”, док млади после завршеног школовања траже могућност да оду – разочаран је наш саговорник.

С друге стране, Бранислав Грујић, председник Клуба „Привредник”, бар званично, не мисли да је дошло до застоја у реализацији тројног споразума. Иако је било договорено да, као први човек ове пословне асоцијације, одговори на пет питања „Политике” о тројном договору, у последњем тренутку, Грујић се предомислио не желећи да своје ставове подели са јавношћу. Ипак, у неформалном разговору с појединим члановима Клуба „Привредник”, на свако постављено питање о успеху споразума, одговарају с „не”.

Пре неколико дана, када је на конференцији за новинаре у Савезу економиста, представљао предлог антикризних Бранислав Грујић истакао је како се, због кризе и бизнисмени и власт баве гашењем пожара. На питање да ли то што он као члан мешовите радне групе, уместо директне комуникације с влашћу иде корак уназад и пише писмо премијеру, значи да је тројни пакт пропао, Грујић одговара негативно.

– Наша обавеза је била да оно што мислимо изнесемо отворено. Дали смо добронамерне савете, не тражимо да држава буде спасилац привреде. Тројни договор није пропао, једноставно ситуација је таква да и ми и држава свакодневно решавамо горуће проблеме и гасимо пожаре, а немамо времена да се позабавимо стратегијским решењима – објаснио је Грујић и додао да опомену председника Тадића о непристојним богаташима и оф шор дестинацијама треба схватити добронамерно.

Јуриј Бајец, саветник премијера Мирка Цветковића, истиче да успех договора не треба мерити бројем заказаних састанака и да нема утисак да је договор партнера пропао.

– Наравно да послодавци и синдикати на све ове, у суштини, заједничке проблеме гледају из свог угла и интереса али је чињеница да некорисног „критизерства” има све мање. У савладавању кризе пуна сарадња социјалних партнера веома битна – објашњава Бајец.

Поготово је важно да се социјални дијалог води око будућег развојног модела земље оријентисаног на извоз, ревитализацију индустрије, активну примену знања и пораст конкурентности, додаје наш саговорник.

– Европска унија и све њене чланице праве планове развоја са основним циљевима и приоритетима све до 2020. године. Србија, пре свега због себе али и као будућа чланица европске заједнице, мора што пре да промовише сопствени план, уважавајући своје предности, специфичности и ограничења. То онда више није само владин програм већ државни пројект од највећег значаја – истиче он.

А шта је ко шта пре два месеца обећао?

Влада Републике Србије половином априла, после састанка с привредницима и синдикалцима, обавезала да смањи јавну потрошњу, али и минус у државној каси, да више штеди, поради на смањењу бирократских оптерећења, настави са субвенционисањем грађана и привреде. Још један од циљева извршне власти је подршка извозним секторима, подстицање запошљавања, реформа јавног сектора, енергичнија борба против монопола и корупције.

Послодавци су обећали да ће бити више друштвено одговорни, да ће се уздржавати од отпуштања, редовно исплаћивати плате и доприносе радницима, реинвестирати добит у земљи, али и да ће успешни привредници учествовати у решавању проблема предузећа, поготово у неразвијеним областима.

Синдикати су се обавезали да ће подстицати социјални дијалог, редовно пратити појаве кршења људских права, реаговати на сваку одлуку послодавца о отпуштању, спроводити мере за сузбијање сиве економије.