Илић добио конкуренцију

Да није било повреде Момира Илића његов имењак Рнић би још неко време чекао на праву шансу у А тиму српске рукометне репрезентације. Одусуством првог голгетера рукометаша у мечевима против Чешке за пласман на Светско првенство у Шведској 2011. на левом беку се отворио простор за овог Зрењанинаца. Иако најмлађи у садашњем тиму Рнић је својих првих правих „пет минута” у сениорском погону искористио на најбољи начин. Шест пута је затресао мрежу Чеха у Нишу, а четири у Плзену, показавши да на њега може и мора озбиљно да се рачуна и у свим предстојећим изазовима.

Син прослављеног репрезентативца некадашње Југославије Момира Рнић, чије име носи, почео је да тренира рукомет с десет година у Зрењанину. Како каже то што му је отац био рукометаш није имало никаквог утицаја да и он крене тим путем. Једноставно, истиче, када је први пут ухватио рукометну лопту знао је да је неће дуго испуштати.

– Била је то љубав на први поглед. Одмах сам заволео овај спорт и знао сам да ће ми бити професија – каже Рнић који је основно рукометно образовање добио у матичном Пролетеру за чији је први тим дебитовао 2004.

Управо је те године с кадетском репрезентацијом постао европски првак, а годину дана касније и светски шампион. Као један од најмлађих у тој генерацији некако је стално био у другом плану Шешума, Ненадића, Марковића... Тако је након четворогодишњег стажа у домаћој Суперлиги без икакве помпе отишао у словеначко Горење у којем је након трусног периода прилагођавања почео да одличним партијама купује карту и за државни тим.

– Одлазак у Велење се показао као одличан потез. На почетку ми је било изузетно тешко пошто сам први пут био одвојен од породице и родног града, али је све легло на своје место. Бранко Тамше је одличан тренер, поготово у раду с младим рукометашима, тако да сам доста напредовао – истиче Рнић.

Блиставим ролама у Горењу обезбедио је себи место у репрезентацији. У исто време заинтригирао је многе клубове. Понуде су стизале са разних страна, неке и из бундеслиге где се игра најбољи рукомет. Ипак, Рнић је у договору с менаџером одлучио да се од наредне сезоне пресели само 20 км од Велења и то у Цеље, највећег конкурента свог првог иностраног клуба.

– Када сам одлучио да напустим Горење многи из и око клуба су ми сугерисали да одем било где само не у Цеље, јер с овим клубом имају „посебне” односе као што је рецимо код нас случај с Звездом и Партизаном. Међутим, професионалац сам и одлуку сам донео главом а не срцем. У Цељу је један од најбољих светских тренера Звонимир Сердарушић и то је највише утицало да недавно потпишем четворогодишњи уговор. Мислим да у овом клубу и с овим тренером могу да направим још много помака у игри. Такође, Цеље прави тим који ће у наредне четири године покушати да понови успех из 2004. када је био европски првак. Срећан сам што су баш мене изабрали да будем део тог пројекта – напоменуо је Рнић.

То што му је отац некадашњи врхунски рукометаш никада није доживљавао као оптерећење већ као велику предност.

– Заиста је одлична ствар када поред себе имате неког ко је прошао све што сам ја прошао и још увек пролазим. Савети су увек добродошли поготово на почетку. Сада сам већ одрастао човек, размишљам својом главом и сам доносим одлуке. С оцем сам и откако сам отишао у Словенију у свакодневном контакту али најмање разговарамо о мојој игри и каријери – „подвлачи” Рнић.

Старији Момир је с репрезентацијом Југославије освојио злата на Олимпијским играма у Лос Анђелесу 1984. и Светском првенству у Швајцарској 1986. и бронзу на Играма у Сеулу 1988. Његов потомак гори од жеље да оствари исте успехе, али најмање због тога да би се изједначио са оцем.

– У бити сваког играча је жеља да освоји медаљу на највећим такмичењима. Додатни мотив за играње и освајање одличја на олимијским играма и светским и европским првенствима није неопходан па ни то што је неком из твоје породице то већ пошло за руком. Мој отац је играо у једној од најбољих репрезентација свих времена. Пандам тој екипи је садашња француска селекција. Многи сматрају да нећемо никада поновити успехе тадашње Југославије, али ја нисам међу њима. Имамо младу екипу и чврсто верујем да можемо у догледној будућности да се умешамо у борбу за сами врх светског рукомета – закључује Рнић.

-----------------------------------------------

Лична карта

Име и презиме: Момир Рнић

Датум и место рођења: 1. новембар 1987, Зрењанин

Висина, тежина: 196 цм, 97 кг

Позиција: леви бек

Клубови: Пролетер 2004-2008, Горење (Словенија) 2008-2010, Цеље (Словенија) 2010-

Репрезентација: Србије, дебитовао за А тим 2008.

Трофеји: кадетско злато на ЕП 2004. и СП 2005, злато на Медитеранским играма у 2009, титула првака Словеније 2009.

------------------------------------------------

Очеви и синови у нашем рукомету

Двојица Момира Рнића само су неки од примера у нашем рукомету да ивер не пада далеко од кладе. Очевим стопама кренули су и Дејан Перић (отац Богосав), Петар и Драшко Ненадић (Велибор), Давид Рашић (Ђорђе), Петар Ђорђић (Зоран), Урош Елезовић (Јовица), Огњен Јокић (Небојша), Јожеф Холперт (Јожеф)...