Проблеми Косова криминал, корупција...

СТРАЗБУР – Известилац комитета за политичка питања Савета Европе (СЕ) Бјерн фон Сидов представиће извештај о Косову у оквиру другог дана летњег заседања Парламентаране скупштине Савета Европе (ПССЕ) у Стразбуру.

Очекује се да ће посланици на седници после дебате усвојити резолуцију и препоруке које је дао известилац, иначе бивши министар одбране Шведске.

Известилац СЕ је у извештају о ситуацији на Косову подвукао неутралност Савета Европе у погледу статуса КиМ и истакао лоше стање у покрајини посебно у домену владавине права.

Фон Сидов је у извештају као највеће проблеме навео положај мањина, кршење људских права, судство, корупцију, трговину људима и дискриминацију.

„Слабо поштовање владавине права негативно утиче на свакодневни живот свих људи на Косову, без обзира на то којој заједници припадају”, истакао је Сидов.

Наглашавајући да је Савет Европе заузео позицију неутралности према статусу Косова, уз поштовање Резолуције СБ УН 1244, он је у препорукама инсистирао на остваривању стандарда демократије, људских права и валадавине закона.

„Циљ Савета Европе треба да буде подизање стандарда у домену демократије, људских права и владавине закона на Косову, како би сви становници уживали права која заступа СЕ независно од статуса Косова”, навео је Сидов.

Ти стандарди у многим областима нису испуњени, указује се у извештају.

Он је истовремено навео да је, имајући у виду де факто ауторитет косовских институција,у циљу остварења циљева СЕ потребно одржати радне контакте са косовским властима на свим нивоима.

„У светлу недостатака функционисања демократских институција, ПССЕ би могла да покрене дијалог са представницима политичких снага у Скупштини Косова о питањима од заједничког значаја, узимајући при том у обзир легитимне интересе Србије,” истакао је он.

Највећи проблем Косова је лоша ситуација у домену владавине права.

„Она неповољно утиче на политички систем и поверење грађана у институције и приватни сектор и кочи економски развој, јер страни и локални инвесититори нису спремни да уложе средства у тим околностима”, истакао је Сидов.

У извештају се подсећа да је Еулекс, на пример, поднео тужбу против минситра саобраћаја Фатрмира Лимаја и његовог начелника за набавке Неџата Краснићијазбог прања новца, организованог криминала, злоупотребе службене дужности и подмићивања, а да је вршилац дужности тужиоца Еулекса недавно обелоданио да је још шест министара под истргом за корупцију.

„С тим у вези забрињавајуће је да је Хашим Тачи довео у питање деловање Еулекса и наговестио 'политички рат' између Косова и међународних институција”, навео је он.

Известилац подсећа да, иако је прликом једностраног проглашења независности Скупштина Косова обећала да ће оставарити пун демократски потенцијал земље у домену политичке стабилности и управе, још увек „много тога остаје да се уради како би Косово приближило европским стандардима”.

За демократско фунцкинисање и политички легитимитет институција, указује известилац, неопходно је учешће свих заједница али обезбеђивања учешћа косовских Срба у полтичком систему Косова је још увек велики изазов.

Он је посебно указао на проблем корупције, наводећи да је „она на Косову толико раширена да би се могла описати као ендемска” и да је потребан велики напор и снажна јавна кампања како би се обични људи навели да пријаве случајеве корупције и ефикасно правосуђе како би се ова појава искоренила.

Када је реч о ситуацији у којој живе мањине, известилац понавља констатацију УН да је укупна безбедносна ситауција на Косову „мирна али крхка” на северу покрајине напомињући међутим да „у садашњој клими када заједнице на Косову живе одвојено и не верују једна другој, обични злочини или инциденти чак и када нису етничцки мотивисани могу се претворити у међуетничко насиље”.

Он оцењује да је „све више косовских Срба јужно од Ибра спремно да нађе неки „модус вивенди” са косовским властима, под условом да им је обезбеђена највећа могућа аутономија и највеће поштовање стандарда мањинских права”, али да Срби у енклавама и даље имају озбиљне проблеме попут незапослености, непоузданог судства, недостатка докумената и дискриминације

С друге стране ситуација на северу је затегнута, оценио је Фон Сидов, наводећи да је разлог за то између осталог забринутост због „стратегије за север” коју су покренуле косовске власти с канцеларијом међународног цивилног предствника, које Срби виде као покушај Приштине да успостави власт на северу.

Указујући на значај успостављања интеретничког поверења Фон Сидов указује да су у том процесу „посебно вазна питања попут заштите верског и културног наслеђа, несталих, идентификовања ратних злочинаца и политичка решеност да се нађу и казне починиоци међуетничких злочина.

У извештају се подсећа да је са Косова 1999. избегло 235.000 Срба, Рома и припадника других мањинских народа,а 2004. још 4.200.