Да ли ће империја имати маште

Да ли нас у деценијама које долазе очекују мир и напредак или патње и ратови? То ћемо сазнати већ за три године, тврди професор са Кембриџа Николас Бојл. А зашто баш тада, када су нас неки други припремили за апокалипсу 2012? Зато што је историја током последњих пет векова показала да прекретницу доноси средина друге декаде столећа, тврди овај професор немачке књижевности и историје.

До ове теорије је дошао проучавајући англо-немачке односе. Тензије с краја 19. кулминирале су средином друге декаде 20. века и избио је Први светски рат. Каснијим проучавањем открио је сличне обрасце у претходним вековима.

Мартин Лутер је 1517. закуцао своје тезе на врата цркве у Витенбергу, што је довело до реформације. Век касније, 1618, почео је Тридесетогодишњи рат. Уследиле су деценије верског сукоба у западној Европи и устоличење династије Хановера 1715, опет насред друге деценије 18. века. Бечки конгрес одржан је 1815. после пораза Наполеона и означио је почетак века релативне стабилности у целој Европи. Међутим, сто година касније избио је Први светски рат, који је однео милионе живота и одредио тон међународног неслагања све до 21. века.

„Карактер једног века постаје сасвим очигледан у тој другој декади, претпостављам као што у истом периоду људско биће почиње да показује какво ће бити кад одрасте“, каже професор чија се књига „2014: како преживети следећу светску кризу“ појавила у британским књижарама прошле седмице.

Професор Бојл предвиђа да би недавни економски крах могао да означи почетак ширег неслагања у међународним односима и тврди да ће од Америке зависити који нас од два подједнако вероватна сценарија очекује. Или ће нас осудити на сто година насиља и сиромаштва уколико крену ка економском протекционизму и политичком национализму (уз могућ сукоб између САД и Кине у периоду 2014–2018), или ће отворити врата новој ери глобалне сарадње.

Бојл, међутим, упозорава да је мир могућ једино ако свет схвати да је време појединачних држава нација прошло и уколико се уведе ефикасан систем глобалног управљања. Осим тога, врућа питања као што су климатске промене, кредитна криза и успон Кине и Индије моћи ће да се реше једино уз међународну сарадњу.

„Колосалне економске промене почеле су 2007. и још нису завршене. Велике економске промене воде у велике политичке, а њих још нисмо видели. Моја теза је да нам долази још једна криза и њу већ можете видети као проблем државних, а не приватних дугова“, објашњава Бојл.

„Оно што се није променило јесте колос америчке војске. То значи да Америка мора бити кључни играч у било каквој великој политичкој промени. Видећемо неподударност између америчке перцепције њеног све мањег економског значаја и војне и политичке апсолутне моћи која и даље траје. На крају би све могло да зависи од тога да ли ће Америка на то реаговати маштовитије него што је Британија успела неколико година пред почетак Првог светског рата“, истиче професор Бојл.

Он наглашава да је добар знак да смо 21. век почели са много већом мрежом међународних организација него што их је било на почетку 20. и предвиђа да ће та мрежа и само делимично призната „империја“ САД одредити многе аспекте нашег живота у 21. веку.

„Једини могући миран пут ка том циљу јесте кроз наставак поретка пакс Американа. Али да би се циљ остварио, мораће да се мења и то како свет види Америку и како Америка сама себе види“, закључује аутор.

Ј. Ј. К.