Сеоба дивљачи из Хрватске у Србију

Апатин – Услед високог водостаја Дунава који је потопио највећи део сувоземног дела Копачког рита у Хрватској, дивљач из тог националног парка, бежећи од водене стихије, ових дана препливава реку и налази уточиште на левој обали у Специјалном резервату природе „Горње Подунавље“ код Апатина. Рачуна се да је на ове просторе тако до сада стигло од 800 до 1.000 дивљих свиња, вепрова, јелена, кошута, лисица, јазаваца...

Колико је дивљачи страдало у Дунаву, који је на овом месту широк око 500 метара, не може се израчунати. Али, захваљујући ангажовању екипа ЈП „Војводинашуме“, које су у сталној приправности и чамцима прихватају изнурене животиње, многе су у последњем тренутку спасене од поплавног таласа. Међутим, проблем је што нема довољно људства ни пловила, па се овај присилни егзил за доста дивљачи, поготово млађе, завршава погубно.

– Висока дивљач, јелени и кошуте, боље се сналази јер је снажнија, има дуже ноге и лакше се пливајући одржава на води. Старији вепрови и крмаче предводе у овом спасоносном походу по читава крда свог млађег потомства. Када се докопају наше обале, долазе и до приобалних кућа и дворишта, па да бисмо их заштитили упутили смо апел надлежној републичкој инспекцији да се на овом терену забрани лов – каже Миодраг Перовић, шеф шумске управе „Војводинашума“ у Апатину.

Према речима Божане Ђорђевић, директорке Шумског газдинства „Сомбор“, у чијој надлежности је и Специјални резерват природе „Горње Подунавље“, прелазак дивљачи с хрватске на српску обалу Дунава је уобичајена појава у периоду драстичнијег пораста водостаја. Посебно је то, међутим, изражено када вода, као што је то ових дана, угрози речна острвца (адице) на којима животиње бораве у пространству НП „Копачки рит“.

– С наше стране предузимамо све мере да спасемо дивљач. Увели смо и појачане мере обезбеђења, као и учестале патроле, како бисмо осујетили сваки покушај криволова – истиче Божана Ђорђевић и наводи да се, по правилу, „ваљда вођена инстинктом“, углавном сва дивљач која за време већих поплава налази привремено уточиште на левој обали Дунава, чим се водостај нормализује, враћа на своје природно станиште у Копачки рит.

П. Копривица