Динар наш насушни

Док ми у банци исплаћују нове, тек одштампане новчанице од хиљаду динара, а продавачице на каси све чешће траже ситан новац, неминовно се враћам у не тако давнe године или можда давно време од пре двадесетак година. И тада као и сада, могли сте на сваком месту да видите бачен динар, нашу монету. Од када је деведесет четврте проглашен за нови динар, једно време смо га сви врло ценили јер је вредео колико и једна марка, затим су почели да га кују ситније, па онда у жутој легури. Најзад су престали да га поштују када формирају цену, када плаћају и враћају кусур, а сада један динар ни просјаку више не удељују. Деведесетих година двадесетог века (рекло би се да је било давно), након што смо почели да бацамо динар, кренули су да нас засипају новим новчаницама са стално додаваним нулама. Тога времена ће се засигурно свако сетити.

Сада смо готово заборавили да смо као ковану монету до пре неколико година имали десет пара и педесет, заборавили смо да смо могли нешто да платимо за тај новац и да су нам га као кусур враћали.

Разлог за ту нашу заборавност вероватно је то што више нико не помиње изразе „девалвација“, „инфлација“, „дефлација“... Сада је сваки коментар сведен на „благ пад динара у односу на евро“ и „незнатан раст евра у односу на динар...“ То је добра информација преко медија јер не изазива нагли скок притиска код пензионера и панични страх код радника који очекују одлуку о рационализацији запослених у својој установи.

Можда смо већ навикли на хиљаду деветсто деведесет трећу годину и на стајање у дугим редовима за флашу зејтина, спремни да лакше сада станемо у ред пред народном кухињом.

Захваљујући јакој медијској подршци почињемо да верујемо да ће заиста ускоро кренути набоље, како нам обећавају политичари. Медији су заиста убедљивији него новоштампане новчанице са којима можемо све мање робе да купимо.

Почињем да се питам да ли су наши професори били у праву кад су нас учили да је производна вредност динара већа него његова номинална вредност. Питам се да ли сакупљачи секундарних сировина посебно наплаћују сировину сакупљених апоена динара, дводинарца, а можда и пожутелих пет динара.

Писац из Грачанице