Топло, топло, топлије

Ђаво је однео шалу и суочавање са чињеницом да су климатске промене које сами изазивамо реалност – не може више да се одлаже. Глобално загревање је постало неоспорно: крај прошле и почетак ове године донели су убедљиву победу оних који тврде да то није природни феномен, већ последица индустријске небриге. Остало је само питање: шта учинити да се то, ако већ не може да буде сасвим заустављено, барем успори.

Угледни стручни часопис "Сајенс" ("Наука"), направио је један експеримент: анализирао је 928 насумице одабраних научних радова који садрже одредницу "климатске промене". Ни у једном није било оспоравања тезе да је глобално загревање изазвано сагоревањем фосилних енергената.

Али коначну пресуду, по свему судећи, доноси документ који ће званично бити објављен 2. фебруара, али чији је садржај већ постао доступан: "Четврта процена Међувладиног комитета о климатским променама" (ИПЦЦ), студија у чијој изради су учествовали водећи светски експерти у овој области,

 закључила је да је глобално загревање процес који се збива много брже и са много тежим последицама него што је досад процењивано. Учесталост пустошних олуја попут оне која је пре неколико дана захватила север Европе драматично ће порасти. До краја века ниво мора ће бити виши за један метар, снега ће бити само на највишим планинама, пустиње ће веома узнапредовати, а топли таласи ће се смењивати један за другим.

Консензус научника

Како је у прошлу недељу пренео лондонски "Обзервер", на овај или онај начин у изради овог документа учествовало је неколико хиљада научника, који о климатским процесима имају различита мишљења. У процесу финализације извештаја дебатовано је о сваком параграфу, тако да је на крају у завршну верзију ушло само оно око чега је постигнут научни консензус. "То је врло конзервативан докуменат – и то је оно што га чини тако страшним", цитирао је британски недељник оцену једног угледног климатолога.

"Четврта процена" ће 2. фебруара бити представљена на серији конференција за штампу које ће се симултано одржати на различитим меридијанима. Том приликом ће бити истакнуто следеће:

• 12 од последњих 13 година су најтоплије откако су почела метеоролошка мерења;

• температуре океанских вода су порасле у дубини од најмање три километра од површине;

• ледници и стални снежни покривачи су смањени на обе земљине полулопте;

• ниво светских мора и океана расте по стопи од најмање два милиметра годишње;

• хладни дани и ноћи и мразеви су постали ређи, док су дневне и ноћне врућине, као и врели топлотни таласи, у порасту.

По ауторима, узрок овоме је јасан: "Веома је вероватно да је (вештачки изазван) пораст гасова који изазивају ефекат стакленика у атмосфери у највећој мери допринео порасту просечних температура од средине 20. века".

До данас, ове промене су изазвале пораст температуре од 0,6 степени. Не заустави ли се постојећи тренд, планета ће бити топлија за три степена до 2100, уз могућност пораста и од 4,5 до пет степени. А као одговор скептицима који тврде да су за све криве промене на Сунцу, овај експертски тим закључује да индустријска загађења имају пет пута већи утицај на климу од било којих флуктуација у сунчевој радијацији.

Завршна порука – и финална пресуда – могла би да гласи: планета Земља се приближава моменту када ће пораст угљен-диоксида у атмосфери изазвати неповратне климатске промене.

Може ли се нешто учинити да до тога не дође?

"Ми смо сада у ситуацији алкохоличара који признаје да има проблем", прокоментарисао је ову климатску заврзламу професор Питер Кокс са британског Ексетер универзитета. "Дакле, на самом смо почетку".

Повратак нуклеарки

 Заустављање климатских промена захтева пре свега одлучне мере политике: ограничавања индустријских емисија угљен-диоксида, реорганизацију енергетских стратегија и слично, што је скупо, утиче на глобалну конкурентност и захтева промену свакодневних навика, што има и своју политичку цену. Отуда, мукотрпно натезање око реализације Кјото протокола, договора који је 1997. у Јапану постигло 39 индустријализованих нација, о томе да се до 2008, односно 2012, емисије шест главних гасова који изазивају ефекат стакленика у атмосфери, у просеку смање за 5,2 одсто у односу на ниво из 1990.

Из протокола је, са устоличењем Бушове администрације, практично иступила Америка: нација која са 5 одсто светског становништва глобалном загревању доприноси са 25 одсто.

Европа је, међутим, одлучила да одржи реч и преузме глобално лидерство у овој области. У Бриселу је, у другој недељи јануара, објављен циљ да се "гасови стакленика" смање за 20 одсто до 2020, а у случају да се постигне глобални консензус о редукцији, тај циљ би био повећан на 30 одсто.

То подразумева и нову енергетску политику, мање зависну од горива којима је основа нафта. Али, то подразумева и то да се један страх замени другим: већим ослањањем на нуклеарну енергију. Избора, међутим, нема: од два зла треба изабрати мање.

Милан Мишић

-----------------------------------------------------------

Извештај о клими ће шокирати свет

Лондон - Извештај УН о климатским променама пружиће до сада најпоузданије доказе о вези људских активности и глобалног загревања.

"Може се очекивати да ће извештај шокирати свет," изјавио је шеф Међувладине комисије о климатским променама Рајендера Пачаури говорећи о извештају УН о климатским променама који ће бити објављен 2. фебруара у Паризу.

"Све је више доказа широм света о ефекту стаклене баште који изазива повећање температуре од 4,5 степена Целзијуса у овом столећу, повећање нивоа мора, топљење ледника, чудне временске феномене и проблеме с доступношћу питкој води,"изјавио је Пачаури.