Дух лепшег времена

Банатски Соколац наредног викенда по други пут ће бити домаћин манифестације под називом Рок вилиџ. У петак и суботу у овом малом војвођанском месту окупиће се неколико значајних имена домаће музике попут састава "Елвис Џ. Куртовић" и "YU групе", певачице Тање Јовићевић и многих других

Звезда прве вечери овог рок догађаја је група "Елвис Џ. Кутовић" која последњих неколико година ради у Београду. Иницијатор поновног окупљања бенда је Горан Петрановић Ризо који је уз Елвиса Џ. Куртовића оснивач култног сарајевског састава и покрета нови примитивизам или њу примитивс. Популарни музичар ових дана са осталим члановима спрема пети студијски албум бенда, али у првом плану је, како сам каже, свирка која их у петак очекује у Банатском Сокоцу.

– Драго ми је што ћемо наступити у једном лепом малом месту какав је Банатски Соколац. Свака част браћи Миљуш и Зорану Несторовићу који су најзаслужнији за овај догађај коме је прошле године присуствовало неколико хиљада људи.

На питање шта посетиоци Рок вилиџа могу да очекују од бенда, Петрановић одговара:

– Решили смо да на нашим концертима покушамо да обновимо дух неког лепшег времена. Ја причам шале и текстове песама и то је један аутентични њу примитивс шоу. Свирамо и старе и нове нумере и све то траје више од два и по сата. Тиме показујемо да нови примитивизам поседује виталност и да је ушао у 21. век.

Када је реч о новом албуму "Елвиса Џ. Куртовића", наш саговорник каже да га група ради – натенане.

– Сада имамо и новог гитаристу и бубњара и желимо да их представимо публици и заказујемо много свирки, па је и то један од разлога што полако радимо албум. Морам да кажем да ми око рада бенда много помаже Зоран Скорин који у групи свира бас гитару и да није њега вероватно бих одавно оставио све.

На питање да ли је "Елвис Џ. Куртовић" сада београдски или сарајевски бенд, Ризо одговара.

– Више не постоји бенд који под тим именом ради у Сарајеву. У контакту сам са Елвисом који ми је рекао да више не свира. Запослио се у струци и ради као грађевински инжењер. Надам се да ће се вратити музици, тим пре што је један од оснивача новог примитивизма.

Ризо каже да је до обнове рада бенда дошло 2001. године када су он и Малколм Мухарем решили да поново покрену целу свар.

– Ја сам практично преузео Елвисов посао. Почео сам да пишем текстове нових песама, а све сам их објавио прошле године у збирци која се зове "Елвис Џ. Куртовић – 50 златних".

На питање како данас гледа на време када је средином осамдесетих у Сарајеву настао нови примитивизам, наш саговорник одговара:

– Све је било другачије и лепше. Данас живимо у једном суровијем времену. Обичном човеку је све доступније, али су људи постали извештачени.

Када се осврне на дешавања на домаћој рокенрол сцени Ризо сматра да тренутно стање ствари веома лоше.

– Многи у својим текстовима говоре о дрогама и другим пороцима што је заиста неукусно. Поготово што је наше друштво у тешкој ситуацији и када сви морамо бити паметни да бисмо преживели.

Горан Петрановић је рођен у Подгорици, један део живота боравио је у Сарајеву, док је касније живео на релацији између главног града Босне и Херцеговине и Београда. На питање колика је разлика између живота у два града, Ризо одговара.

– Београд је центар културе за цео Балкан. То је много већи град од Сарајева и људи су преокупирани другaчијим стварима. Сарајево је крајем осамдесетих било једна позитивна средина са много квалитетних људи и музичара. Надали смо се, пре него што је почео распад бивше Југославије, да ће превагнути та позитивна идеја коју смо пропагирали, али то се, нажалост, није догодило.

Многи коју су основали нови примитивизам данас живе на различитим крајевима планете. Ризо каже да је то, после свега што се догодило на овим просторима, сасвим нормално

– Нажалост, живот нас је раздвојио. Но, све су то квалитетни људи и свако се на свој начин бори за егзистенцију. Неле Карајлић је, рецимо, направио светску каријеру и свака му част. Жао ми је што нису сви у Београду како смо и мислили да ће бити када се заврши рат, али шта је – ту је.

Ризо је претходних година глумио у два филма. Многи га се сећају по малој улози у остварењу Срђана Драгојевића "Лепа села лепо горе", а пре неколико година оствариo је запажену епизоду у филму Срђана Кољевића "Сиви камион црвене боје".

– Испаде да сваки филм у коме глумим добије много награда. Тако, режисери, да знате, можете слободно да ме зовете, јер су вам признања загарантована, наравно, уз адекватан хонорар – каже уз смех Горан Петрановић Ризо.