Ив Сен Лоран: изложба која одушевљава Париз

Париз, јула – У Малој палати у којој се смењују збирке великих сликара посетиоци ће целог лета уживати у једној занимљиво осмишљеној изложби. Реч је о ретроспективи Ива Сен Лорана (1936–2008), француске модне иконе. Четрдесет година иновативног стваралаштва, четрдесет година успеха...

Већина његових креација и данас је позната, премда су настале шездесетих и седамдесетих година. Још као деветогодишњи дечак, уметник је рекао својим родитељима да ће његово име једног дана бити уписано златним словима на Јелисејским пољима. Данас је оно синоним за револуцију и успех у свету моде.

Поставка под патронатом Карле Бруни-Саркози тематски и хронолошки следи кључне тренутке каријере Ива Сен Лорана. Преко триста модела високе и претапорте моде постављено је на луткама распоређеним у петнаест тематских сала које симулирају модне ревије заустављене у времену. Јединствена прилика да се изблиза посматрају сафари јакне, костими: сако/панталоне, прозирне хаљине са светлуцавим украсима, бундице дречавих боја. Све је обогаћено многобројним фотографијама, цртежима и филмским записима.

Посетилац најпре улази на модну ревију младог „принца моде“, коме се посрећило када је 1955. срео Кристијана Диора, свог ментора. Након Диорове нагле смрти, Сен Лоран постаје његов наследник. Потписује прву колекцију под називом „Трапез“, која му 1958. доноси велики успех.

У њој су вечерње хаљине од тила, органдина, сатена, украшене ружама, женски костим пренс-де-гал, сако од лакиране црне крокодилске коже обрубљен крзном од нерца. То је крај доминације танког струка. Следи револуција коју је Сен Лоран направио не само у моди него и у друштву, уводећи у женско одевање мушке одевне кодове, као што су одело са панталонама, шорц, кишни мантил, костим од твида и чувени смокинг. Лансирајући 1966. смокинг и панталоне као женску вечерњу тоалету Лоран је изазвао оштру полемику. „Шанел је дала женама слободу, Сен Лоран им је донео моћ“, каже Пјер Берже, колекционар уметнина и креаторов верни животни сапутник.

Једна просторија је посвећена Сен Лорановој сарадњи и пријатељству са Катрин Денев, где се сем глумичине гардеробе могу видети инсерти Буњуелове „Лепотице дана“. Све костиме креирао је Сен Лоран водећи рачуна о сваком детаљу.

Ту је и креаторов студио из авеније Марсо, у којем је Сен Лоран сам цртао своје моделе веома брзим потезима оловке. Паралелно је осмишљен и његов „ментални студио“ где у полутами искрсавају уметничке слике и личности које су храниле уметников дух и машту: Лорин Бекол, Грејс Кели, Палома Пикасо, Вермер, Веласкез, Гоја, Енгр, Делакроа, Мондријан.

Чувена „скандалозна колекција“ из 1971. којом доминира кратка бунда од зелене лисице у комбинацији са турбаном од сомота, испод које се не носи ништа, такође је смештена у Малу палату. Инспирисана париском модом мрачних четрдесетих година, изазвала је згражање са обе стране Атлантика. Критикована од штампе као „најружнија колекција Париза“, одушевила је жене својим ретростилом: четвртастим раменима, пуф рукавима, дебелим ђоновима.

Музејска поставка очарава импровизацијом балске сале са музиком валцера, у којој је постављено седамдесетак лутака у вечерњим хаљинама од чије лепоте стаје дах. Овај „Последњи бал“ је нека врста лабудове песме „носталгичара изгубљених рајева“, који је прорекао крај високе моде. Недалеко од њих, на црном зиду тридесетак женских смокинга, које посетилац уочи тек када га привуку бели детаљи, крагница или ружа.

Ко год се нађе у Паризу, не треба да пропусти ову фасцинантну изложбу на којој може видети још много шта што говори о уметнику, његовом неуобичајеном сензибилитету и великој професионалној строгости. Био је спреман да растави хаљину уочи модне ревије због три испуштена милиметра тканине. Креирао је преко 15.000 модела за модерну жену, коју је радије видео на челу успешне фирме и за воланом него код фризера. Веровао је у стил, а не у моду.