Старосна феминизација

Исказано бројчано, људски живот почиње у односу полова 100 према 105-107: на 100 рођених девојчица, роди се 105-107 дечака. Старењем становништва овај однос се мења, јер мушкарци имају већу стопу смртности у свим старосним групама (изузетак су старији од 85 година, где су стопе на приближно истом нивоу). Како се стопе смртности са старошћу повећавају (што је биолошка законитост), тако су мушкарци угроженији услед просечно више стопе смртности. Нижа стопа смртности код женског становништва значи дуже очекивано трајање живота, а са старењем популације то значи и бројчану доминацију женског становништва, нарочито код старијих контингената.

За последњих 30 година број мушкараца је смањен у укупном становништву за око 20.000, а у исто време повећао се број жена за више од 60.000. Разлика је са 120.000 за тридесет година повећана на 200.000. Број становника по полу се у Србији (без података за Косово и Метохију) за период 2006-2008. изједначава у старосној групи 30-34, а од 35. године живота жене бројчано доминирају. Услед разлика у специфичним стопама смртности по старости, које су у готово свим старосним групама ниже код жена, та доминација се са старошћу становништва повећава. Код старијих од 75 година на два мушкарца долазе три жене. Већи удео жена у популацији старих за последицу има битно другачије демографске карактеристике становништва од оних који важе за укупну популацију. Да не постоји разлика по полу у броју старих, укупна смртност те групе становништва била би већа, очекивано трајање живота било би краће, али био би и другачији образац водећих узрока смрти.

Занимљиво је приметити како се услед побољшања здравствене заштите и продужавања очекиваног трајања живота при живорођењу разлика у смртности по старости све више повећава на штету мушкараца. Почетком 21. века смртност је за десет одсто виша код мушкараца, док је пре готово 50 година (током 1960) разлика била свега два процента. Нарочито се то види у смртности младих од 20. до 30. године живота, где је разлика шест пута већа данас него пре пола века. На основу података за 2006-2008, мушкарци у трећој деценији живота имају три пута већу стопу смртности од својих вршњакиња. Највећи део ове смртности дугује се смрти од насилних узрока, који су чак пет пута израженији у овом узрасту код „јачег пола“. Смртност мушкараца је све до 65. године живота двоструко већа него код жена.

На основу података за последњих пет година, жене су за десет процената бројније у смртности од кардиоваскуларних болести од мушкараца. Разлика по полу показује да мушкарци од овог узрока више умиру у релативно млађем узрасту од жена. Петина смртних случајева код мушкараца се догоди до 65. године живота, док је код женске популације то тек осам процената. Жене од овог узрока највише умиру после 75. године.

Мушкарци више умиру од тумора и та разлика, упркос све већем броју жена услед феминизације старих, расте. Пре 30 година разлика је била релативно мала, око 400, данас је од овог узрока скоро 3.000 више умрлих мушкараца у односу на број умрлих жена. Смртност мушкараца од тумора је за 40 одсто виша од смртности жена.

Насилне смрти такође показују правилност, стопе смртности су (у мирндопским условима) просечно три пута више код мушкараца.

Женско становништво је према свим критеријумима (удео старих, удео младих, просечна и медијална старост, индекс старења) демографски старије од мушког. На основу процена за 2008, сваки пети мушкарац у Србији је старији од 60 година, код жена је то свака четврта особа (четири одсто жена је старије од 80 година). Разлика у дужини очекиваног трајања живота при живорођењу по полу се повећавала последњих пола века, са две године на скоро шест година у корист жена.

Просторна анализа показује да је највећи удео женског становништва старијег од 60 година у Војводини, Београду, Подунавском и Браничевском округу.

*Магистар демографије, Центар за демографска истраживања ИДН