АНЂЕЛКА МИХАЈЛОВ

Основни принципи глобалног загревања су познати деценијама. Међутим тачно предсказивање како људи својим активностима утичу на промену климе представља један од највећих научних изазова као и актуелна тема у свету економије. Климатске промене су јединствени, глобални, дугорочан проблем, који у себи садржи бројне комплексне интеракције. Навешћу неке показне примере: – број најјачих урагана се скоро удвостручио у последњих 30 година; – маларија се проширила на веће надморске висине; – најмање 279 биљних и животињских врста већ реагују на глобално загревање крећући се ка половима.

Међународни законски инструмент који је уоквирен на глобалном нивоу, а односи се на покушај смањења емитовања гасова са ефектом стаклене баште у атмосферу је Кјото протокол, уз Оквирну конвенцију УН о промени климе. Кјото протокол је прави представник и инструмент одрживог развоја, који истовремено води рачуна о економском напретку, животној средини и социјалној правди. Он представља оквир прихватљивог понашања за будућност планете за период до 2012. године. Механизми Кјото протокола ће за нашу земљу бити интересантнији када ратификујемо Кјото протокол (још нисмо!). Држава ће имати реалну шансу да искористи међународне механизме финансирања и уведе чистије технологије у термоелектране, допринесе решавању проблема комуналног отпада, засади нове суме И др., не користећи домаће, ограничене финансијске оквире. Наравно, нико не стоји са новцем и чека да га узмемо. Држава мора бити приправна (билансима, стратегијом, националном стратегијом одрживог развоја идентификованим механизмима и пројектима) да ту шансу искористи

Лидери у бизнису су већ почели да борбу против климатских промена, уносе у своје корпоративно планирање и управљање. Тако ће британски "Теско" у наредних пет година  уложити (уочите разлику, нисам рекла "потрошити") 984 милиона долара да смањи коришћење енергије и редукује емисије. Бизнис сектор је већ схватио да су ова улагања инвестиције. Опште је уверење да бизнис сектор по својим активностима предњачи у односу на доносиоце одлука од којих се у наредном периоду очекују правно обавезујући инструменти и стандарди.