Геријатријски пацијенти

Афоризам Вилијама Ослера: „Слушај пацијента,даће ти дијагнозу“ примењив је за старе као и за млађе пацијенте. Међутим, многи фактори чине узимање анамнезе од геријатријског пацијента још изазовнијим.

Могуће тешкоће су: ослабљен вид и слух, слабија комуникативност, постојање прикривених симптома – страх, депресија, когнитивна оштећења, већи број симптома као одговор на болест и жалбе старог човека због истовременог већег броја обољења и психосоматских поремећаја. Једноставни поступци попут елиминисања буке, коришћење слушног апарата, спор и разговетан говор са уношењем пацијенту у лице, уз адекватно осветљење могу бити од драгоцене помоћи.

Мисаоне и говорне функције старих су спорије, треба им стрпљиво дати довољно времена за одговоре да не би било важних пропуста. Стари често занемарују симптоме из културолошких и образовних разлога, а и због веровања да је то нормалан осећај који се јавља с годинама. Страх од болести и неспособности, депресија са губитком самопоуздања такође могу имати знатан утицај.

Измењено физичко и психичко стање може допринети неперцепцији симптома (безболни инфаркт миокарда, пнеумонија без кашља, асимптоматска уринарна инфекција). Заборавност и оштећење сазнајних функција утичу на отежано давање података. Неретко, телесни симптоми могу бити манифестација психичких поремећаја, као што и физички симптоми могу бити условљени психичким проблемима. Упознавање тегоба болесника, уз посебну пажњу на новонастале или измењене симптоме може водити ка откривању правог узрока болесног стања.

Неретко се због журбе „прескаче“ социјална анамнеза. Разумевање социоекономског окружења и способности функционисања у том окружењу, кључно је за процену утицаја обољења на опште стање и мотивацију лечења старих. Веома важан фактор су очекивања породице и пријатеља. Често је испољен бес (због наметнуте обавезе – бриге о старом човеку), али има и гриже савести (немогућност да се учини довољно за вољењу особу) или су пак очекивања нереална.

Лична анамнеза (претходне операције, важнија обољења или хоспитализације, лекови који се користе) веома је битна за прогнозу болести и дијагнозу. Анамнеза по системима, уз фокусирање на најчешће симптоме; опште тегобе је веома тешко објаснити, узрок малаксалости могу бити: депресија, срчана инсуфицијенција, анемија... Губитак апетита и телесне тежине може указивати на малигнитет, депресију или на неадекватно направљену протезу уз смањен осећај за укус. Поремећај сна, анксиозност, горушица, срчана инсуфицијенција са ноћним гушењем или честим ноћним мокрењем могу се крити иза жалби о несаници. Из страха од пада стари често ограничавају своје активности, што може прикрити ангинозне сметње и срчану слабост.

Неопходно је да стар човек приликом изласка из болнице поред отпусне листе лекара, добије и отпусно сестринско писмо,којe треба да садржи опште податке о болеснику, приказ здравствене неге током хоспитализације, као и препоруку за наставак сестринске неге.

Анамнеза, физикални преглед и лабораторијске анализе су неопходни за процену стања геријатријског пацијента. Функционалност је важна за опште здравље, благостање и процену потребе за даљом негом. Функционалност је крајњи резултат коришћених геријатријских поступака лечења. Понекад је од помоћи и коришћење следећег обрасца: функционалност = физичка способност плус здравствена нега, плус мотивација, плус социјално, психолошко и физичко окружење

Овакво упрошћавање је осмишљено као подсетник да се на функционалност може утицати са најмање три нивоа. Први задатак је да клиничар постигне оно што се може постићи. Пажљива дијагностика и одговарајући третман се подразумевају. Адекватна здравствена нега је неопходна али никада довољна. Када се тачно одреди стање које је могуће поправити, следећи корак је формирање окружења које ће бити најбоље и најадекватније за самостално функционисањегеријатријског пацијента.

*Професор универзитета,интерниста-геријатар