Канцеларију своју у облаке носим

Пуштањем верзије за кућне кориснике канцеларијског пакета „офис 2010” на светско и домаће тржиште компанија „Мајкрософт” је средином прошлог месеца најавила да не одустаје од трке за место лидера у области алата за повећање продуктивности. Ово место јој је до пре неколико година припадало по инерцији, јер готово да није било рачунара на којем није била инсталирана нека верзија „офис” пакета (најчешће 2003. или 2007). Аналитичари предвиђају да ће будућност канцеларијских алата бити у такозваном рачунарству у облацима. Заправо, чека их практично потпуна селидба „онлајн”.

Иако постоји на десетине пакета који покривају област продуктивности и канцеларијских алата, ствари се помало кристалишу тако да је у последњих неколико година „књига спала на три слова”. Поред поменутог „офиса”, ту је „опен офис” и „Гугл апс”.

Захваљујући добро пласираној бета верзији „Мајкрософтовог” „офиса 2010” овај пакет тренутно користи више од десет милиона људи у свету. Укупан број корисника свих верзија „офиса” прелази милијарду и осамсто милиона. Поред стандардних алата („ворд”, „ексел”, „пауерпоинт”, „аутлук”...) који се баве обрадом текстуалних докумената, табела, презентација, контаката и календара, „Мајкрософт” све већу пажњу посвећује онлајн подршци за своје кориснике. „Офис веб” апликације, чија је стабилна верзија стартовала током јуна, омогућава креирање и чак вишеструко симултано модификовање „офис” докумената онлајн, без потребе за инсталирањем истоименог пакета. Корисници се могу служити „офис вебом” уз помоћ постојећег „виндоус лајв” односно „хотмејл” налога.

Поред бројних предности (побољшана функционалност, интуитивност, допадљиво графичко окружење...) „Мајкрософт офис” ипак има и једну велику „ману”. То је, погађате, цена. Истраживања показују да су кућни корисници у периоду спорог изласка из економске кризе све мање вољни да издвајају новац за софтвер и да се радије окрећу бесплатним алтернативама.

У њих, између осталог спадају „опен офис” и „Гугл апс”. Први пакет представља достојну замену за „Мајкрософтов” „офис”, а уз помоћ додатака крајњи корисници могу да користе практично све опције као и у плаћеној верзији љутог ривала. Као што му и само име каже, „опен офис” је пакет отвореног кода, односно шира јавност има увид у његово развијање а у томе може и да активно учествује.

Нажалост, све ове карактеристике нису допринеле да „опен офис” завлада на светском тржишту. Иако је разлоге за овакву појаву тешко објаснити, многи их пореде са уделом рачунарских оперативних система. Колико год водећи светски софтверски стручњаци тврдили да је „линукс” убедљиво најбољи и најстабилнији оперативни систем, због великог броја дистрибуција он и даље чини само 1,24 одсто светског тржишта.

„Гугл апс” (од речи „application”, апликација). За разлику од прве две, „Гугл апс” је практично у целини оперативан онлајн, иако постоји могућност да се неке од апликација инсталирају и/или користе без присуства интернет конекције. Власници „Гугл” налога, осим електронске поште, могу да користе практично све апликације из асортимана ове компаније, и то у потпуности бесплатно (уколико се не ради о правним лицима). Према многима, највећа предност „апса”, међу којима су „докс” (документи), календар, мапе, „ридер”..., јесте једноставност и окриље гиганта каква је компанија из Маунтин Вјуа. У тренуцима кад се „Гугл” бори да освоји и последња велика упоришта „Мајкрософта” (оперативни системи, интернет прегледачи и „офис” пакети) корисницима „апса” иде у прилог да већ сада практично у потпуности баратају сервисима будућности.

Било да се као крајњи корисник одлучите за неку од ове три алтернативе, или изаберете неки мање познати софтверски пакет, нећете погрешити. Оно што је извесно, ускоро ћете моћи да их користите не само на кућним, преносивим и табличним рачунарима и мобилним телефонима, већ практично на сваком уређају који има неку врсту екрана и приступ Интернету.

А. Чолаковић