ЈАСМИНКА СМАИЛАГИЋ

О ономе шта се дешава у Србији на пољу промене климе можемо говорити на основу података које имамо на нашим мерним станицама од 1925. године, а на станици у Београду од 1887. године.

Апсолутна амплитуда забележених температура на нашем подручју износи 83.8 степени (најтоплији забележен дан је 22. 7. 1939. са 44,3 степена у Краљеву, а најхладнији 13. 1. 1985. године у Карајукића Бунарима када је било – 39,5 степени).

Оно што смо запазили као неки индикатор промене климе на нашем подручју јесте да су последњих година учесталији екстреми и у пољу температуре и у пољу падавина.

Година 1999. је била са највећом количином падавина у Србији до сада, а одмах за њом је следила 2000. са екстремно малом количином падавина.

На годишњем нивоу, најтоплија година на подручју Србије је била 2000, а најтоплије лето 2003. године а то се не слаже са најтоплијом годином и летом на глобалном нивоу.

Тренд температура у Србији од 1950. године до данас је позитиван, изузев југоисточних делова земље.

Тренд падавина је негативан (и до – 120 мм у источним крајевима земље) изузев западних делова (Лозница, Ваљево, Златибор) где је позитиван и износи до 150 мм на нивоу године за последњих 50 година.

Овде морам нагласити да олако баратамо појмом озонских рупа који је у науци строго дефинисан и просторно и временски, те с обзиром на континуираност периода трајања од преко месец дана, једино се озонском рупом може назвати истањеност озонског омотача изнад јужног пола (Антарктика).

Најаве глобалног отопљења за северну хемисферу за 2007. годину не значи да ће то бити и конкретно на одређеном подручју. То само значи да ће анализа показати да ће бити већа подручја са вишом температуром од просека, а да ће у мањим деловима Земаљске кугле бити и подручја са нижим температурама од просека, или са онима у границама нормалних вредности.

На основу климатолошких анализа нашег подручја, које укључују и климатске индикаторе прописане од Светске метеоролошке организације, закључак је да су запажени све учесталији екстреми температура ваздуха и на месечном и на сезонском и на годишњем нивоу, да постоји тренд раста броја тропских дана (са максималном дневном температуром изнад 30 ˚С), а смањења броја ледених дана (са максималном дневном температуром испод 0˚С), као и да су топлотни таласи све учесталији и дужи. На основу тога, можемо претпоставити да ће нас овакви климатски догађаји пратити и у току 2007. године. Али, за сада, ништа забрињавајуће за подручје Србије.

Метереолог