Нафта у Хургади само кап у мору

Нафта која се прошлог месеца излила у Црвено море и стигла до египатске обале, па и до омиљених летњих дестинација српских туриста, само је последњи у низу ексцеса нафтних компанија. У последње време црно злато се нашло у водама и земљишту различитих земаља узнемирујући пре свега локално становништво и подсећајући да нафташи не држе ствари под контролом.

Када је овај енергент из још необелодањених разлога процурио у море и дошао до египатских острва и летовалишта, први који су тражили од владе и приватног бизниса да почисте воду и плаже била је Асоцијација за заштиту природе Хургаде. Из ове организације кажу за „Политику” да је ово место, и поред изливања нафте и тајновитости владе која не даје превише информација, сада ипак сигурно.

Све плаже су очишћене и сасвим сигурне. Туристи могу слободно да се купају и роне, кажу у асоцијацији.

Иако београдске туристичке агенције имају различите податке о томе колико је нафтна мрља далеко од ове хит дестинације, све су уверене да летовалиште није угрожено па зато нису ни одустајале од полазака.

– Нисмо примили ниједну жалбу незадовољног туристе – објашњава Ксенија Вучинић из „Октопод Травела”. – Египатски партнери су нам јавили да се мрља протеже до места Алгуна које је доста северније, али да мрља уопште не долази до Хургаде.

Милица Жарковић, представница за штампу „Кон Тикија”, каже да им њихови сарадници и туристички водичи у Египту преносе да је нафта на 30 до 40 километара северно од места где летују њихови туристи.

– Мрља није стигла до плажа у Хургади – објашњава Милица Жарковић. – Власти санирају нафту и све држе под контролом. Не да нисмо отказивали туре, већ смо морали и да додајемо чартер летове баш за Хургаду.

За разлику од туриста који се мирно брчкају у Црвеном мору, египатски рибари су најавили да ће тужити владу јер је вода толико загађена да не могу да рибаре. Нафта се излила на месту које је 35 километара удаљено од копна и простирала се дуж 160 километара уз обалу укључујући туристичке зоне. Мрља је стигла до Алгуне која је позната по апартманима и луксузним хотелима. Не зна се ко је крив за еколошку катастрофу, да ли приватне или државна нафтна компанија. Ресорно министарство је саопштило да за овај догађај није крива ниједна од бушотина у Црвеном мору.

За разлику од ситуације у Египту, у САД је јасно да је за изливање нафте у Мексичком заливу у априлу крива компанија „Бритиш петролеум”. Мрља је стигла до обале америчких држава због чега је председник Барак Обама оштро критиковао БП који сада издваја милијарде да поправи штету.

Иако се компаније труде да овакве случајеве прикажу као ретке, у последњих неколико месеци су учествовале у неколико еколошких скандала.

Становници Нигерије воде ратове са компанијом „Шел” из чијих се бушотина прелива нафта у предео око делте Нигера. Према њиховим сазнањима, нафташи планирају не да уклоне, већ да само затрпају нафту земљом чиме се опасност по људе нимало неће смањити. То је пракса нафтне компаније „Плуспетро” чији се ресурс излио у реку Марањон у Перуу и тако становнике ове регије лишио јединог извора воде. Осим тога, Перуанци се годинама споре са овом компанијом у Лорету којим нафта тече као поток. И док инжењери пред властима тврде да све сузбијају, становници инсистирају на томе да нафта никада није очишћена, већ да је само затрпана земљом.

Недавно су се два танкера сударила код Сингапура што је довело до тога да се овај енергент нађе у оближњим водама. Венецуела се суочава са истим невољама на обали језера Маракаибо иако влада све пориче. Пре два месеца нафта је стигла и до обала Аустралије.

Нафтне компаније очигледно не воде рачуна о томе да се због њиховог бизниса не загађује околина у близини бушотина. Стручњак за ову област и професор Универзитета Вашингтон Брет Густафсон упозорава да се може очекивати већи број проблема са црним златом јер више нема лаких начина да се до њега дође. Он објашњава да се због слабе регулативе и све јаче конкуренције посао са нафтом преноси у политички нестабилне земље са готово никаквим законима о заштити природе.

Поента је да ће бити само горе, као и да је порука појединих аналитичара и нафтних компанија да нема разлога да се не настави уобичајен посао скоро криминална, закључује Густафсон.

Ј. Стевановић