Од златних кадета до просечних сениора

Пре нешто мање од пет година у Дохи (11. августа 2005) постали су светски кадетски прваци, само годину дана пошто су се у Београду окитили титулом европског шампиона. Шта се данас дешава са чувеном „генерацијом 1986” коју су многи после успеха у кадетској конкуренцији означили као супердаровиту скупину која би могла да представља чврст темељ и за А тим.

Нажалост, судећи према садашњем статусу већина играча из ове генерације нашег рукомета остаће упамћена пре свега као недоречени таленти који своју доминацију у млађим категоријама нису успели да одрже и у сениорској конкуренцији.

Од 13 српских играча из екипе из Катара 2005. (тројица су били Црногорци јер смо наступали као СЦГ) већина и даље тражи своје место под рукометним сунцем. Ако се изузму најбољи играч тог шампионата Жарко Шешум, који игра за мађарски Веспрем а 2011. одлази у немачки Рејен Некар Левен, и Момир Рнић, најновија аквизиција словеначког Цеља, остали не могу да се похвале неким значајним клупским ангажманом. Чак четворица, између осталих и Петар Ненадић, један од најталентованијих играча из ове генерације, тренутно немају клуб, док је један оставио рукомет. Иначе, осморица нису одиграли ниједан такмичарски меч за А тим.

Било како било још једна талентована генерација нашег рукомета за сада је остала недоречена у сениорској конкуренцији. Повреде, преслаба лига у којој нема могућности за напредак, нестручан рад у клубовима, преран и по сваку цену одлазак у иностранство, погрешан одабир првог иностраног клуба... Ово су само неки од разлога што нам се играчи губе на преласку из млађих категорија у сениорски ранг, а очигледно је да немамо системско решење овог проблема, будући да нам се не догађа први пут. Подсећања ради на прсте једне руке могу се пребројати играчи из састава „генерације 1978”, европског јуниорског вицепрвака из Изнбрука 1998, и „генерације 1980”, јуниорског шампиона Старог континента из Атине 2000, који су остварили клупску и репрезентативну каријеру у складу с реномеом који су изградили у јуниорском погону.

Иначе, ево како је изгледао пут златних кадета од 2005. до данас:

Владимир Перишић (голман): из Црвене звезде је 2007. прешао у шпанску Алмерију за коју је одиграо једну сезону након чега се вратио у табор „црвено-белих”. Тренутно је без уговора и у потрази за клубом. Није одиграо ниједан такмичарски меч за сениоре Србије.

Владимир Абаџић (голман): из Таркета (некадашњи Синтелон) прешао је 2009. у Партизан за који ће брани и у наредној сезони. Није одиграо ниједан такмичарски меч за сениоре Србије.

Добривоје Марковић (лево крило): из Југовића је 2008. прешао у шпанску Квенку с којом има уговор до 2016. Имао је запажене партије у Асобал лиги које су му донеле место у репрезентацији Србије за коју је играо на Светском првенству у Хрватској и Европском првенству у Аустрији.

Урош Лазић (лево крило): из Црвене звезде је 2006. прешао у ПКБ, а годину дана касније је отишао у румунску Трансилванију. Након сезоне у овом клубу напустио је рукомет и тренутно игра фудбал за Барајево. Није одиграо ниједан такмичарски меч за сениоре Србије.

Милош Максимовић (леви бек): из Таркета је 2009. прешао у шпански Толедо. Тренутно је без уговора и у потрази за клубом. Није одиграо ниједан такмичарски меч за сениоре Србије.

Жарко Шешум (леви бек): из Таркета је је 2007. прешао у мађарски Веспрем у којем ће остати до 2011, када ће појачати редове немачког Рејен Некар Левена (уговор до 2014). Имао је запажене партије у Мађарској и постао је стандарни члан репрезентаце Србије за коју је играо на Светском првенству у Хрватској и Европском првенству у Аустрији.

Момир Рнић (леви бек): из Пролетера је 2008. прешао у словеначко Горење, а недавно је потписао четворогодишњи уговор с Цељем. Изузетно је напредовао у Горењу па је добио прву праву прилику у сениорској репрезентацији у недавним квалификацијама за Светско првенство у Шведској 2011. коју је искористио на прави начин.

Милан Иванчев (средњи бек): из Црвенке је 2005. прешао у Раднички, годину дана касније у Пролетер, а сезону 2008/2009 је играо за Младост из које је отишао у словеначки Пореч за који ће играти и у наредној сезони. Није одиграо ниједан такмичарски меч за сениоре Србије.

Петар Ненадић (средњи бек): тешко се повредио 2006, паузирао готово годину дана. Из Црвене звезде 2007. прешао је у шпански Алкехирас за који је одиграо пола сезоне, након чега је појачао Барселону. Након, такође полугодишње, епизоде у овом клубу отишао је у мађарски ПИК Сегед у којем је играо до краја ове сезоне. Тренутно је без уговора и у потрази за клубом. Што због повреде што због нечег другог у сениорској конкуренцији није потврдио епитет најперспективнијег играча Европе у свом годишту. Променљиво је играо у Мађарској а за репрезентацију Србије је наступио само на Европском првенству у Аустирији док није био у саставу у недавним квалификацијама за СП у Шведској.

Мирко Милошевић (десни бек): из Партизана је прешао у Црвену звезду 2006. Направио је и дугу паузу због повреде. Ипак, од сезоне 2008/2009 почео је да с успехом брани боје румунске Трансилваније за коју ће играти и у наредној сезони. Није одиграо ниједан такмичарски меч за сениоре Србије.

Рајко Продановић (десно крило): Из Југовића је 2008. прешао у шпанску Алтакеру, али се није најбоље снашао у Асобал лиги. Тренутно је без уговора и у потрази за клубом. За репрезентацију Србије је играо на Светском првенству у Хрватској.

Милан Вукас (десно крило): Из Партизана је 2007. прешао у Црвену звезду одакле је 2009. отишао у румунски Пандури. После вишемесечне борбе победио је опаку болест (у октобру 2009. му је дијагностикован рак тестиса) после чега је највио да жели да се врати на терен. Румунска екипа је изразила жељу да продужи уговор с њим на крају ове сезоне. Није одиграо ниједан такмичарски меч за сениоре Србије.

Бојан Бељански (пивотмен): Из Таркета је на крају 2008. прешао у шпански Арате с којим има уговор до 2012. Није одиграо ниједан такмичарски меч за сениоре Србије.

Ново Бојичић