Сурова борба камена и реке

На путу Подгорица – Колашин, путницима пажњу привлачи кањон реке Мораче. Платије које су се усекле у стене, колико плаше, толико и одушевљавају туристе и номаде. Када се путник нађе у овом каменом процепу на асфалтном путу, осећа се ситним и безначајним. Као да није на тлу Земље.

Морача од свог извора Капе морачке до ушћа Мале ријеке у њу, као да се сакрила од сунца у брда. Вуче се дном корита и застајкује у вировима. Подсећа на уморну реку, која се на свом путу пробија са тешком муком. Овде се вековима води немилосрдна борба камена и реке. Морача овде тече не коритом већ каменом стазом. Том стазом пресекла је брда где су најтврђа и најкаменитија. Морача је то радила не стихијским налетом већ стрпљивошћу.

Свака друга река би морала да застане пред Платијама, претвори се у дубоко и дугачко језеро, испуни простор између брда и попне се до првог превоја, па тек онда настави ка свом ушћу. Али Морача то није урадила. Као заклети непријатељ љутог камена, загризла је својим током у срце гранита. Толико се урезала у овај предео, да се у њему губи.

Човек је годинама долазио на ивицу понора, нагињао се над стравичним амбисом. Доскора је био немоћан. А онда је, почетком 20. века, напао камен, са обе стране, снагом знања и мишића, мина и машина. Тако је себи направио пролаз у зиду кањона.

Када се путник сусретне са кањоном остане без даха. Не зна шта наваљује на његова чула. Но колико овај крајолик плаши, толико и привлачи. У овом процепу од гранита, чијим дном тече Морача боје смарагда, а врх му прекрива узак појас неба, утисци су силовити. Висине и дубине, од којих се врти у глави, доживљај су који се не заборавља.

Мостови који се дижу изнад зелених вирова и амбиса, тунели који се провлаче кроз камене брегове, поглед ка Лутовским Платијама, испод које пролази пруга Београд – Бар, чине овај предео чудесним и раскошним. Посебну пажњу привлачи мост "Пјанавац", који је највећи у кањону. Завршен је 1965. године, после четири године дугогодишњег пробијања кањона. Његова дужина је 234 метра. Мост "Грло" код манастира Морача, пуштен је у саобраћај 1963. године. Ширина пута је седам метара, а пешачке стазе 75 центиметара. Овај мост се успешно утапа у природу горњег тока Мораче.

Из овог кањона се стиже у питому долину Доње Мораче, окружену каменим гребенима и врховима Ровачких брда. Путници који улазе или излазе из кањона, могу да уживају у лепотама манастира Морача. Овај манастир, по својој историји, архитектури и фрескама, представља један од значајних културно-историјских споменика у Црној Гори.