Турска важан партнер Србије

Долазак премијера Турске Реџепа Тајипа Ердогана у Београд, након што су овде боравили шеф турске државе Абдулах Гул и министар спољних послова Ахмет Давутоглу, даје за право председнику Србије Борису Тадићу који је оценио да су односи између две државе најбољи у досадашњој историји.

Члан Форума за међународне односе Драган Ђукановић сматра да је за потпуну стабилност у југоисточној Европи неопходно да се све државе региона укључе у решавање отворених билатералних и мултилатералних питања.

„Односи са Турском су занимљиви не само у историјском контексту него она може да има позитивну улогу и у решавању неких отворених питања, пре свега, у БиХ која и даље има проблема са консолидацијом унутрашњих прилика. Турска веома успешно доприноси растерећивању билатералних односа Србије и БиХ”, наглашава Ђукановић.

Када је реч о односима Турске према Бошњацима у Санџаку, он каже да је Турска нека врста покровитеља и Бошњацима у БиХ и онима у Санџаку без обзира колико то не било утемељено у историјском контексту. Она се, условно речено, поставља као нека врста заштитника према бошњачкој заједници на Балкану”, каже Ђукановић.

Позадину убрзаног побољшања односа Србије и Турске, др Александар Фатић, научни саветник Института за међународну политику и привреду, види у чињеници да се ради о два највећа европска губитника у региону. „Турска се помирила са тим да за њу нема места у ЕУ, а Србија је ове године, као што се могло предвидети и што јој је дипломатским каналима речено, што је признала и немачка канцеларка Ангела Меркел, да за њу нема европске перспективе. Тако ће морати да прихвати да је изгубила и Косово и ЕУ”, сматра др Фатић.

Према његовим речима, Ердоган долази у Нови Пазар како би стабилизовао односе између бошњачке заједнице у Санџаку и Србије. И министар Давутоглу је, подсећа, долазио у Санџак да мири Расима Љајића и Сулејмана Угљанина.

„Чињеница да смо ми поново гурнути у загрљај Анкаре говори да наш поглед не треба више да буде упрт у Брисел него у Анкару. Тај сигнал ће постати још јаснији крајем овог месеца – када буде саопштено мишљење Суда правде. Непосредно пре тога, Европски парламент је тражио од пет преосталих чланица ЕУ да признају Косово и ту резолуцију је подржао Штефан Филе као европски комесар за проширење”, каже др Фатић и додаје да је добро да у постојећој ситуацији имамо добар однос са Турском.

----------------------------------------------

Отопљавање почело доласком Абдулаха Гула

Сенку на ионако крхке односе између две државе бацило је турско признање независности Косова. Ново „отопљавање” је наступило након доласка Гула у Србију у октобру прошле године, што је била прва посета Београду из Турске на највишем нивоу од 1968. године.

Уследили су редовни месечни трилатерални састанци српског министра спољних послова Вука Јеремића са колегама из Турске и Босне и Херцеговине Давутоглуом и Свеном Алкалајем. У међувремену, и председник Тадић је одлазио у Турску. Крајем априла у Истанбулу је са колегама из Турске Гулом и из БиХ Харисом Силајџићем потписао декларацију у којој три државника „изражавају спремност да раде на осигурању мира, стабилности и напретка у регији”. Ова декларација наишла је на различите оцене. У Републици Српској су је критиковали јер је Силајџић у Истанбул отишао без њихове сагласности, док су је неки аналитичари сматрали правим потезом хвалећи при томе Турску која је допринела релаксирању односа између Београда и Сарајева. Тадић је тим поводом оценио како су Турска и Србија незаобилазни чиниоци у решавању свих питања која су од интереса за регион. Када је недавно поново боравио у Истанбулу, српски председник је најавио да Анкара и Београд имају стратешке планове, мислећи, пре свега, на могућност учешћа турских компанија у изградњи аутопутева кроз Србију.

Ј. Церовина