Пијте ону која вам највише прија

Какву воду пијемо и какав избор да направимо у све већој понуди флашираних минералних и изворских вода, питање је које се лети најчешће поставља. Тржиште је преплављено, а све чешће произвођачи у први план истичу медицинске тврдње, а рекламе у којима се појављују људи ван медицинске струке користе се као мамац за потрошаче. Купци о квалитету и водама ипак знају минимално. Многи се воде управо рекламама често заборављајући да не постоји здрава и нездрава флаширана вода него здравствено или хигијенски исправна или неисправна.

Србија има воде које су равне најпознатијим светским, али их свету не представљамо тако како то раде други, каже у интервјуу за „Потрошач”, др Томислав Јовановић, редовни професор Медицинског факултета у Београду, специјалиста балнеоклиматологије и стручњак за воду.

Да ли су прописи о квалитету вода строги у нашој земљи и какав је квалитет генерално?

Све што се тражи од произвођача јесте да њихове воде испуњавају Правилник о квалитету изворских и минералних вода. Занимљиво је како је тај правилник донет. Он је усклађен са Правилником тадашње Европске заједнице и у складу је са директивом која регулише ову област. У неким елементима наш је и строжи.

То је добро?

Не слажем се. Последњи члан европског правилника из 2006. године је предвидео да су чланице тадашње Европске заједнице дужне да ускладе своје правилнике са европском директивом, дакле не да је препишу него да је прилагоде. На тај начин им је дозвољено да на основу својих природних потенцијала направе правилнике који су у складу са европским. Ми смо урадили обрнуто. Иако још нисмо чланица ЕУ, међу првима смо усвојили тај пропис у оригиналу и наставили да га спроводимо буквално.

Да ли то значи да је захваљујући томе дошло и до промене квалитета флашираних вода у Србији? Да ли је квалитет побољшан?

Квалитет је измењен, то је прецизније рећи. Правилник и његова буквална примена је довела произвођаче у позицију да уколико желе на тржиште морају да се прилагоде прописима. Тако смо остали без оригиналних вода, а оне које се данас нуде додатно се прерађују да би биле усклађене са правилником. Поједина изворишта са вековном традицијом су чак и затворена. Да би смањио ниво натријума, на пример, произвођач мора да изворској додаје водоводску воду. И све то због правилника.

Има ли још таквих примера?

Има их много. Рецимо у понуди данас више нема воде „Милан Топлица” из Прокупља са вековном традицијом. Иако је раније награђена гран пријем за квалитет у Паризу, она није добра, по правилнику, јер има вишак флуора. То је тачно, али није битан само елемент, него и у ком је облику. Тај флуор није штетан по здравље, чак је у облику који може бити користан, али је питање како га ми представљамо. Они који то раде не знају да га представе, а неће ни да питају оне који знају. Него апаратчики у државним структурама кажу превели смо правилник и то је тако.(/slika2)

Зашто је то тако?

Зато што се код нас бежи од струке, у овом случају од балнеоклиматологије, од медицине и њене гране у којој су људи који се разумеју и знају да објасне. Саветујем људима да не наседају лаковерно на рекламе. Она мора да буде заснована на научним чињеницама и речима оних који знају шта је вода. Кад човек иде на операцију иде код хирурга, а када је реч о води не треба да је представљају приучени инструктори фитнеса. О води морају да причају стручњаци о води.

А каква је генерална оцена квалитета оних које су на полицама?

На тржишту сада имате воде чије име се није мењало годинама, али им састав није исти данас и пре десет година. То је лако проверити. Оне нису оригиналне и мало је таквих које су исте на извору и у флаши. Стално сам истрајавао и даље тврдим да човек није епрувета. Слепо се водећи правилником, поједина изворишта која се не уклапају у та правила, уместо да свету представимо као своју предност ми смо их одбацили. Да апсурд буде већи у Европској унији је у току измена овог правилника, односно директиве, због притиска земаља које нису могле да се прилагоде.

Како су прошле друге земље?

Добар је пример Румуније која је добила рок до 2025. године до када би требало да усклади правилник. Тако се штите своји природни ресурси и изворишта. Погледајте Грчку која током летње сезоне користи прилику да рекламира и продаје само домаће воде и у занемарљивом проценту стране, оне најпознатије. А ми смо, уместо да заштитимо свој потенцијал, део изворишта која не могу да се уклопе затворили, део продали (чак и земљу и изворе које нико у свету не продаје).

Потрошачи све више пију флаширану воду. Често не знају за коју да се определе. Има ли ту неких правила?

Не постоји здрава и нездрава вода, само она која је хигијенски и здравствено исправна или неисправна. Што се тиче здравствене исправности потрошач мора да бира ону воду која му највише прија, и да по саставу тражи ону која му органолептички одговара.

А који су то најважнији елементи из изворских вода?

Магнезијум је врло важан за организам у свим добима. У храни га имамо све мање, па је битно да се уноси кроз воду. У току одржавања трудноће, превремених порођаја, на пример, код неких врста стерилитета такође помаже. Треба га, дакле, уносити у оптималним количинама у току дана од 300 до 400 милиграма.

Морамо ли попити најмање два литра?

То је потпуно погрешна претпоставка. Ко треба да попије толико воде? Онај ко седи у климатизованим просторијама не треба, али онај ко ради на сунцу свакако мора да унесе више течности. Воду треба уносити у складу са потребама. Правило је да човек попије онолико воде колико је жедан и још једну чашу више од тога. Међутим највећу жеђ осећају млађе особе. Што је човек старији жеђ је мање изражена, али не заборавимо да је старење организма изазвано губитком воде. И долазимо до апсурда смањује се количина воде у организму, а он је све мање жедан. Е па ако желимо да успоримо процес старења требало би да уносимо више воде.

Натријум је штетан или такође важан?

Зависи у ком облику. Човек дневно унесе у организам 10 грама натријума и има га у свим намирницама. У води он као елемент није опасан, ако није једињење. Тако да је погрешна тврдња оних који кажу да није добро пити воду која садржи натријум.

Да ли треба избегавати воду са чесме?

Не, бар не у Београду где се пије одлична вода. Она задовољава све светске стандарде, јер није из хидроакумулације већ из рени бунара. И то новобеоградска и земунска страна имају бољу од оне у старом делу града.(/slika3)

Али немају сви градови такву привилегију.

Тачно је да има крајева Србије где је вода проблематична, али је основно питање ко такву воду пушта у промет и које је њено порекло. Јер, порекло водоводских вода може бити различито. Рецимо, једно су подземне воде чији потенцијал Србија слабо користи. Више смо, нажалост, оријентисани на хидроакумулацију што није добар потез. То је површинска вода чији је „животни век” максимално 15 година, временом се у њој таложе различити садржаји, расте биљни и животињски свет – рибе и жабе – и то све утиче на квалитет такве воде. Имамо у Србији и хидроакумулација у које се уливају велике канализације.

Сматра се да генерално Војводина има најлошију воду 

Војвођанске воде се неоправдано оптужују за висок садржај арсена. По тој логици би део Аустрије, Немачке, Мађарске нарочито тешко функционисао јер и они имају арсенске воде. Питање је колико је арсен из те воде штетан. Он растворен у води није токсичан. Тровање арсеном се манифестује: мршавошћу, смањеним бројем инфаркта, већим бројем карцинома плућа. Да ли су то карактеристичне појаве у Војводини? Напротив.

Дакле, водоводским водама ништа не фали?

Она је хигијенски и здравствено исправна.

Има ли у њој, рецимо, магнезијума? 

Мало. Оне углавном немају елементе који могу да побољшају здравље и задовољавају основну потребу. Ми преко хране уносимо остале важне елементе који нам недостају или преко обогаћене воде.

Зашто се вода газира?

Из више разлога. У свету се, рецимо, високоминералне воде јако газирају да се минерали не би таложили, тако се задржава стабилан раствор. Још један од разлога газирања је повећање трајности воде. Ниједна минерална вода није апсолутно стерилна. Угљен-диоксид се додаје да би се променила Пх средина и што дуже очували неповољни услови за развој бактерија. И на крају, важан разлог је и – љубав према шприцерима.

Минерална вода значи има рок трајања? 

Да, рок трајања је минимум два месеца. Произвођач гарантује да се у наведеном периоду, из било ког разлога, неће променити бактериолошки састав.