СРПСКА МЛАДОСТ

На дан када је цела Европа и један део света обележавао годишњицу геноцида у Сребреници, на дан када је председник Србије по други пут отишао да се поклони жртвама страшног злочина, у центру Београда један млади човек обукао је мајицу са ликом генерала Младића и текстом „Српски херој“. Био је поносан што је приведен.

Недавно су, током недеље социјалдемократије у Србији, представници Социјалдемократске омладине СДУ, који су и покретачи овог окупљања, уз још неке партије из региона, одбили да учествују на скупу на који су позвани и представници Социјалистичке партије Србије. То су образложили чињеницом да се СПС још увек није јасно оградио од Милошевића и своје политике из деведесетих.

Сваки дан у новинама читамо о примерима наших талентованих младих људи којима се нуде стипендије на најугледнијим светским универзитетима. Они свирају, креирају, баве се математиком и физиком, промишљају будућност, добро уче, али ни они, ни њихове породице, ни наша осиромашена држава немају средстава да им омогуће врхунско образовање у свету.

Младост Србије трпи данас, у овом тренутку, последице политике деведесетих, наше дубоке подељености између прошлости и будућности и страха од промена. Неспособност и неспремност нас, генерације старијих, да предузмемо радикалне политичке и економске потезе којима бисмо Србију довели на пут развоја и релативног благостања, са једне стране, продубљује расцепљеност друштва, а са друге, пред генерације младих неправедно поставља дилему: остати и потонути у овом муљу или отићи у свет да би покушали да остваре своје потенцијале.

Младост Србије ничим није заслужила овакву судбину. Греше они који кажу да су млади колатерална штета наше непосредне прошлости. Они су свесно жртвовани. Они су жртве које су се могле предвидети и избећи. Трагично је да се у Србији, из политичког опортунизма са елементима личног богаћења, муљ и даље одржава. Зато нико од нас нема привилегују и право да „сме да их погледа у очи“.

Осећам тугу због ускраћених могућности младима да у својој земљи развију и покажу све своје потенцијале. Тугу због њих и због Србије. Ту не помаже много то што се неки добри људи окупе и талентованом музичару, који свира на улици у Београду, купе нови инструмент да би могао да похађа наставу на најбољем светском универзитету у Њујорку. Млади талентовани „природњаци“ не могу да решавају математичке проблеме на улици да би на себе скренули пажњу и себи обезбедили неопходну помоћ. Фонд за младе таленте, уз огромне напоре, чини колико може, али то није довољно. Тугу изазива то што нас политички опортунизам који се крије иза одржавања социјалног мира спречава да системским реформама, пре свега у високом школству, тренутно стање променимо набоље.

Забринут сам због чињенице да идеологија смрти и мржње има своје присталице и браниоце међу младима у Србији. Покушавам да разумем зашто је некоме ко је млад ближи идентитет 1389. године, дакле 14. века, него 21. века у коме живи. Један од разлога видим у нашој званичној политици која неупитно намеће да ће наш одговор на питање будућности Србије бити опстанак у митовима прошлости.

Оптимизам ми одржава занимљива група младих која бескомпромисно заступа мањинску позицију у Србији. Они су поставили питање одговорности за прошлост много одлучније и принципијелније од оних на које би требало да се угледају. Они неће да се помире са онима који се још увек нису на јасан начин оградили од прошлости и признали одговорност партије којој припадају за трагедије које смо преживели. За њих су још увек партизани на једној а четници на другој страни, први као антифашисти а други као колаборационисти. Они не пристају да историју забораве а још мање да је мењају. Они заправо враћају идеологију на политичку сцену Србије.

То су пре њих, на симболички начин, учинили млади анархисти који су због својих уверења неправедно били у затвору. То ће временом обавезати и друге партије да много јасније заступају основне принципе оних политичких идеологија којима припадају. Њихови подмлаци ће их на то присилити. Хајде да за почетак бар у томе послушамо шта нам млади поручују.

Уосталом, у Србији све почиње и завршава се политиком.

Директор „Грађанских иницијатива“