Уредниче, мој муж флертује

Седамдесетогодишњи Силвио, чије срца куца уз помоћ пејсмејкера, присуствовао је прошле недеље једној свечаности, када је показао претерану срдачност према двема младим и лепим гошћама. Како су пренели италијански медији, једној је рекао да би се "сместа њом оженио да већ није у браку", а другој да би с њом "отишао било где".

Вероника Ларио (50) која је са Берлусконијем у браку 27 година и мајка је његово троје деце, навела је у писму да "овакве изјаве вређају њено достојанство и да се не могу свести под шале". Од супруга је тражила јавно извињење, пошто приватно није добила. Оно је уследило исте вечери у облику саопштења за штампу, са уверавањима да њено достојанство не може бити доведено у питање: "Чуваћу га као драгоценост у срцу, чак и када моја уста буду изговарала несмотрене шале",

Италијани нису знали одакле да почну с тумачењима. Феминисткиње су оцениле да је ово закаснели крик свих Италијанки које су годинама подносиле сумње у неверства (и бескрајне сексуалне опаске, попут оне када је Берлускони отворио неки скуп хвалећи лепоту женских ногу у првом реду). Политички аналитичари су проценили да Берлускони, који жели и трећи премијерски мандат, више никада неће моћи да рачуна на женске гласове.

Ова необична преписка била је тема три телевизијске емисије. Скоро да нико није постављао питање да ли је Вероникино писмо завређивало место на првој страни.

"То је исто као када би Хилари Клинтон тражила јавно извињење од Била Клинтона", рекао је Ецио Мауро, главни уредник "Републике".

Приватна драма најбогатијег Италијана представљена је не само као однос Силвија и Веронике, већ и између Силвија и Италије.

"Тај човек је живи оксиморон, али то га не спречава да тера по своме", написао је у листу "Коријере дела сера" Бепе Северњини, један од најпроницљивијих коментатора италијанских ћуди. На питање зашто се Берлускони тако понаша, каже: "Просто зато што он представља отелотворење италијанског сна да буде све, да задовољи сваког (и да у свему ужива), не одричући се ничега".

Берлускони и Вероника су се упознали осамдесетих година, док је он било млади (и ожењени) бизнисмен који обећава, а она глумица у филмовима Бе продукције. Напустио је жену с којом је већ имао двоје деце и оженио се лепом глумицом. Временом се силно обогатио и деведесетих је ушао у политику. Ипак, део свог имиџа у јавности стварао је шалама на рачун личног успеха код лепшег пола, уз гласине да моногамија не спада у његове врлине.

"Изгубио сам косу, јер сам имао превише девојака", нашалио се једном приликом, а зашто бизнисмени треба да улажу у Италију објаснио је овако: "Осим лепог времена, имамо и прелепе пословне жене и исто тако лепе секретарице".

У биографији коју је написала новинарка Марија Латела, Вероника Ларио је искрено рекла да ретко виђа супруга, али да сматра да имају стабилан брак и да је "савршена супруга за човека какав је Силвио. Он може да се усредсреди на посао знајући да његова жена неће дићи галаму због тога што није с породицом".

Судбина је хтела да, истог дана када се у "Републици" појавило гневно писмо, Берлускони говори за часопис Марије Лателе. Том приликом је обасуо хвалама супругу, посебно због тога "што га никада није приказала у лошем светлу, за разлику од жена осталих политичара..."

"Овог пута је погрешио", прокоментарисала је Латела.