Популарност као наркотик

Специјално за „Политику”

Познањ – Епоха ријалити шоу програма у Пољској почела као и у многим другим земљама с „Великим братом” Џона де Мола, који је емитован на комерцијалном ТВН-у, почев од 4. марта 2001. године. Тада је, уз гласне протесте бранилаца медијске и људске етике, и аплаудирање гомиле окупљене око куће „Великог брата”, у њу ушло 12 учесника – спремних да све покажу свима. Под слоганом „Крај љубазне телевизије”, почело је ново схватање о прекорачивању граница на телевизији. Телевизијски пренос једног туширања, са све нагим грудима девојке, променио је начин грађења каријера у Пољској. Од те ситуације наставља се у следећим сезонама непрекидна вулгаризација језика и слика на пољској телевизији. Спомeнута (што је посебно занимљиво – удата) девојка, каснијом фотосесијом у „Плејбоју”, доказала је да свако може постати неко, само ако се истакне у скандалу.

Следећи корак у незаустављивој градацији примитивизма и продавања властите интимности јесте секс који је виђен у другој сезони „Великог брата”, већ првог дана након усељења. Врући и страсни секс у ђакузију доказао је свој значај, када су његови протагонисти окусили популарност – не једину, али најважнију дрогу свих који су икада пробали да постану звезде ријалити шоуа.

Успех „Великог брата” у Пољској приморао је и друге телевизије да измишљају нове, још глупље формуле „чудесних” програма. Тако је након 2001. године створена велика количина ријалити шоу програма од којих је најважнији (јер је био најгледанији) био „Бар”. То је интерактивни шоу у коме је могао учествовати свако ко је дошао у град Вроцлав. „Бар” је убрзо победио у гледаности „Великог брата”, који је следеће сезоне имао још мање гледалаца. Учесници „Бара” били су цимери, али и истовремено конобари, који се борили не само за добитке у благајни, већ и за проценат популарности међу гледаоцима који гласају. Имајући перманентан доступ алкохолу, веома често су заборављали да су пред камерама и нису се устезали да саопште своје интимне истине, али и заблуде и несугласице, што је доводило до честих свађа, а понекад и туча. У тај формат се одлично уклопила данас најпознатија и најпопуларнија пољска певачица Дода. Њена непосредност, псовке, између којих се само понекад може наћи нормална реч, али пре свега нескривана сексуалност – битно су утицали на развој Додине каријере.

Тренутно су ријалити шоу програме задржале само неке сиромашније пољске телевизија, којима су сада доступнији овакви формати. Наравно, и оне настављају традицију скандала. И у новим сезонама, по здушној оцени јавности, приказује се интимни живот глупих, агресивних људи, који осим споменутих сумњивих особина немају ништа више да покажу. Нико не зна је ли ће то бити крај „нељубазне телевизије”. Вероватно неће. Није се још у Пољској приказало рођење, самоубиство, смрт, силовање и много тога још. Дрогирани популарношћу, учесници сигурно неће имати проблем ни с тиме, а ми Пољаци ћемо их сигурно гледати. Јер наша дрога је – радозналост.

Конрад Комонишћак