Ехо слободе

Када је осамдесетих година прошлога века београдски фоторепортер Ђорђе Вукоја на своју адресу добио часопис "Наша  реч" из Енглеске, сестра код које је становао у згради гардијских официра на Дедињу строго је упитала какве су то новине. Али када је часопис почео да стиже редовно, сестра га је молила да сваки број пред њом – спали.У једном од тих бројева 22. фебруара 1982. донет је "Нацрт за демократску алтернативу" и ево дела из тог текста: "Људи из Југославије, настањени у западним демократијама, још од самог почетка комунистичке владавине у земљи, повели су расправу о демократској алтернативи која би се могла успешно супротставити режиму на власти... Неограничена власт комуниста у Југославији од скоро четири деценије донела је низ забрињавајућих резултата на политичком, привредном и културном пољу... Полазна тачка споразума народа Југославије јесте признање права да се слободно изјасне да ли желе да остану у државној заједници Југославије или траже своје посебне самосталне државе..."

Седим у хотелу "Парк" у Новом Саду у "Брозовој сали" и док чекам пријатеља којем сам донео "Демократију", поновљено издање 1990. године, истоимених забрањених новина Милана Грола из 1945,  лондонске куће "Наше дело" (главни уредник Десимир Тошић), строго лице Јосипа Броза са слика на зиду посматра госте у кафани. Из књиге издвајам наслове: "Један једини лек – слобода", "Народна или партијска просвета", "Црна Гора и Србија", "Привреда диктирана идеологијом", "Србија и слобода", "Предлог закона о слободи од страха", "Какву народну власт народ хоће – слободно изабрану и демократску", "Силом или разлогом – 130 листова Народног фронта и један опозициони"...

У последњем броју забрањене "Демократије" од 9. новембра 1945. у рубрици "Одговори и разговори" наводи се писање једног лондонског листа коме Информативна служба партије на власти дотура информацију о опозицији у Југославији: "Милан Грол одбио да прими Титову понуду веће употребе штампе и употребе радија. Милан Грол сада публикује лист с великим празнинама које је тобож цензура избацила..."

"Демократија" овако одговара: "У то мало речи сабијено је три неистине. Г. Грол је употребио хартију чим му је хартија за лист омогућена; да му је ко понудио чак употребу радија (који је све ово време трештао претњама њему и читавој опозицији), то већ боде очи лажју, а што се тиче великих празнина у ’Демократији’ – читаоци ’Демократије’ знају колика је и то лаж."

У претходном броју у истој рубрици описује се харанга Народног фронта, пред изборе 11. новембра 1945: "По зидовима кућа и тротоарима колона писаца уз хвале Фронту и његовим  вођама исписује  увреде и претње опозицији: ’Доле Грол’, ’Доле Грол фашиста’, ’Смрт Гролу’ итд. Хорови деце певају песму ’Грола и Перу о бандеру’, а у Војводини деца иду улицом и скандирају ’Куршум Гролу’"!

Ипак, треба знати, да се Милан Грол, некадашњи управник Народног позоришта и политичар, почетком 1945. вратио  из Лондона у Београд. Био је то "очајнички покушај" да се изађе из кризе и покаже западним демократијама да српски и југословенски демократи имају разумевања за сложену стварност у односима на Балкану и међу силама победницама. У политичком новинарству окушао је срећу оснивањем јединог опозиционог листа "Демократија" од септембра до новембра 1945. када је лист био зарањен.

Редакција часописа "Наша реч" који је редовно месечно излазио од 1948. до 1990. у оквиру Савеза "Ослобођење", састаје се 1976, четири године пре Титове смрти, да расправља шта ће се догодити у Југославији после Броза. Тошић подноси реферат "Сутрашњица на раскрсници", представља предлог Демократске еволуције Савеза "Ослобођење" у коме истиче "...када постане очигледно да ће доћи до промене, да ће власт почети да губи и ореол снаге и митологију на којој је почивала – онда ће сва незадовољства одједном избити на површину; то ће бити најпротивуречнија, стихијска, неканалисана, патолошка и виолентна незадовољства. ... Биће ту и незадовољства синова који ће прати грехе својих отаца који су кроз ове четири деценије институционализовали репресију..."

"Наша реч" у Лондону као часопис, кроз своју библиотеку "Наше дело", дефинитивно је наставила идеје "Демократије", издањима књига у великом временском распону од  1948. до 1990.

А на Славији, кажу староседеоци, још увек се могу видети, у јутарњим  измаглицама, облачићи дима са ломача на којима су спаљивани бројеви Демократије одузимане колпортерима 1945. Загрљени, око пламенова, скојевци би играли козарачко коло да се види како се туче народни непријатељ.     

*Новинар Радио Београда