Задовољство понављања

Веселу и забавну ствар која припада само једном тренутку у принципу није мудро понављати јер резултат није исти, а и кваре се сећања на већ једном проживљени смех и осећај задовољства.

Такав је случај са већ једном виђеном "Дизнијевом" авантуристичком разбибригом званом "Пирати са Кариба" Гора Вербинског, у продукцији - по несташлуцима надалеко чувеног - Џерија Брукхајмера. У финансијски веома успешном оригиналу, са поднасловом "Проклетство Црног бисера" из 2003. године, виђено је све из холивудског арсенала новокомпонованог гусарског филма: вратоломије, мачевање, јурњаве, акробације, егзотичне локације, неочекивани обрти, мистерије, духовити коментари и неодољиви главни јунак. Поновити све то још једном у "Пиратима са Кариба 2: тајна шкриње" и то после свега три године паузе, исплативо је једино продуцентима и актерима филма. Филмском гледаоцу није. Он се може брзо заситити па и оптеретити осећајем већ виђеног. Тада осмех силази са лица и забави је крај али, авај, не и филму јер он траје 151 минут.

Да се разумемо, ни оригинал није био филмско ремек дело. Редитељски рад Гора Вербинског није красила аутентичност већ утабане стазе жанровских претходника. Сама прича није била нарочито инвентивна, на тренутке и конфузна и пренатрпана, али је била постављена тако да задовољи све узрасте, а нарочито оне који у биоскоп не одлазе у ишчекивању високих креативних домета. Дакле, филм из домена чисте забаве.

Оно што га је чинило посебним без сумње је била она неодољива тачка око које се све вртело - Џони Деп у врхунски комично одиграној улози капетана Џека Спероуа којег је третирао као ексцентричну рок звезду и тако успео да "поједе" многе друге ликове из филма.

Уз то, ни мноштво специјалних ефеката коришћених у продукцијски раскошном оригиналу није служило искључиво самозадовољавању, што се управо десило у "Пиратима 2". У њему спектакуларни специјални ефекти (има ипак и неколико памтљивих сцена) успели су да обезвреде легенду о капетану Џеку Спероу, умање потенцијал смеха и забаве.

Прича у "Пиратима 2" (исти писци: Тед Елиот и Тери Расио) заправо се врти по већ виђеном кругу. Капетан Џек се поново налази у мрежи заврзлама које су му исплеле неке натприродне силе. Пошто се решио проклетства брода "Црни бисер", над главом му виси нова застрашујућа претња - дугује крвну опкладу утвари Дејвија Џоунса (Бил Наји), владару океанских дубина и капетану "Летећег Холанђанина". Уколико је не испуни, снаћи ће га проклетство вечитог служења Џоунсу. Због свега тога Вил Тарнер (Орландо Блум) и Елизабет Свон (Кира Најтли) одлажу своје венчање (заказано иначе у првом филму) и крећу у помоћ пријатељу успут се суочавајући са опаким морским неманима, пророчицом Тиом (Наоми Харис) и давно изгубљеним Виловим оцем (Стелан Скарсгард). У међувремену, не мирује ни несимпатични ловац на пирате лорд Бекет (Том Холандер) који трага за мртвачким ковчегом како би стекао моћ контроле и над Џонсом и над Спароуом и заувек отерао пирате са Кариба...

И тако редом, уз (само)задовољство (само)понављања. Многима је и то довољан разлог за смех. Џери Брукхајмер се свакако најгласније смеје. Он је још за прва три дана приказивања оваквог филма само у Америци зарадио 132 милиона долара. А тек се завртело широм света.