Хотел од леда

Када су средином јула уз шкрипу гума мотора са Ушћа кретали у авантуру дугу 14.000 километара, "бајкери" Синиша Николић и његов кум Бобан Водопија нису ни сањали да ће на граници са Русијом замало изазвати "међународни инцидент". Да ће провести скоро два сата у карантину, док царински колегијум већа да ли и како да их пусти да са пасошем земље које више нема – Савезне Републике Југославије – уђу у Русију и то без визе. То што су путници имали шенгенске визе није их много занимало, као ни питање авантуриста "како да добију руску визу када Србије нема у књизи земаља са визним режимом".

А чезнули су "бајкери" да мирис гума њихових опаких макина осете и прелепе Рускиње. Само сат лагане вожње делио их је од њиховог првог одредишта – Санкт Петербурга. Тако близу, а тако далеко, мислили су...

Лењинградске ноћи

Али, имали су среће. После два сата убеђивања, уз давање "часне Титове" да мотори којима улазе у Русију нису под кривичном претрагом, и после попуњавања емигрантске дозволе о томе где ће одсести и колико дуго (а коју не би успели да испишу да им руски војник за неколико рубаља није све превео на енглески), улазе у ову братску нам земљу.

У том тренутку су били једина два Србина која су у Русију ушла без визе.

Колегијум се једногласно сложио да их пусти да проживе беле лењинградске ноћи, али само на три дана. И све би у Санкт Петербургу било лепо и красно да "бајкери" нису на повратку поново били на дубинском посматрању цариника. Очајни граничари нису знали како да их пусте из Русије када немају визу, истовремено и бесни и у чуду како су уопште закорачили у ову земљу.

– Одатле смо кренули за Финску, у град Нокију који је својевремено био познат по штављењу коже, све док једног дана један момак није отишао на школовање и направио софтвер за мобилне телефоне. Од тада се град зове по њему – прича Николић.

Жеља им је била да поред једног од многобројних језера виде како ниче хотел од леда, који Финци спремају за зимску сезону. Онај ко би да осети несвакидашњу драж зиме и спава у леденом хотелу на 10 степени Целзијусових док је напољу и до минус 25 већ сада треба да резервише за себе кожне вреће, уместо кревета.

Сезона почиње у децембру и траје до маја. Гостима су на располагању ледене чаше, уз које се, да би се пиће попило, добијају и рукавице како се прсти не би смрзли.

Из леденог града "бајкери" стижу у Стокхолм, град који су, причају, изградили викинзи као заклон од балтичких ветрова. Данас је то град у коме се преплићу европска и нордијска цивилизација. Уске улице, водени канали, тргови уоквирени цвећем и подневно окупљање уз бурад на којем се једе усољена риба и пије пиво са дебелом пеном – заштитни су знак Шведске.

Иако је сезона купања у Балтичком мору, где температура није прелазила 19 степени, била у јеку, Синиши и Бобану је, причају, било топлије да остану у кожним оделима с кацигама.

Незабораван је пут од Финске до Шведске, прича Николић. Маршрута се прелази трајектом на којем се тиска на хиљаде Финаца који уз хектолитре алкохола на истом том месту шопингују. Јер – реч о оф-шор зони. Робе у изобиљу, без акциза, пореза и царина. Џаб-џабе.

Овај доживљај им најчешће и преседне и одмах пошто сиђу са трајекта јер их дочекује полиција са алко-тестом. Највише њих ту дочека и трајект за повратак, јер им полиција после провере не да да седну за волан.

Мере предострожности због казни које ће возач платити ако само за пет до 10 километара брже вози од прописаног биле су спас и за двојицу "бајкера".

– Уколико се догоди да вас полиција заустави због прекорачења брзине од 10 километара, на лицу места ћете платити високу казну, што је блажа варијанта. Али, уколико се возач опустио па је ишао брже од прописаног за 20 до 30 километара, е онда му следи привођење у станицу за посебне случајеве и то на разговор с психологом. Ту се проверава шта је узрок таквој недисциплини. Или, да ли је расејаност последица развода са женом, раскида са љубавницом или девојком. Ако приведеном, бар због једног наведеног разлога, заискра суза у оку, спасао се. Добиће свега четири дана друштвенокорисног рада, који подразумева фарбање ограде на околним кућама уз наплату драстично велике казне и одузимање дозволе – прича Николић.

Најгоре прођу они који су само хтели да уживају у великој брзини. Њих одмах проглашавају за велику опасност на путу, а њихов друштвенокористан рад траје седам дана, плус казна.

"Бајкери" су, каже, током двадесет дана путовања по Скандинавији били затечени лепотом Хелсинкија. Предворјем северних ледених пространстава шума, стена и језера, обасјаног сунцем, које је подсећало на медитеранску луку. Сунце је нестајало у поноћ и рађало се само неколико сати касније. Већ у септембру наилазе хладни ветрови, затим брзо и снег, а ноћ тада траје и по 20 сати.

Чаробни грашак

Зелену Аустрију са врховима под снегом прошли су у даху, а онда јурњава низ немачке путеве до Нирнберга. Град, причају, личи на бајадеру упаковану у станиол са машницом. Познат је и по белим кобасицама и белом пиву, на шта су се, причају авантуристи, одмах навукли.

Однедавно Шведска је удаљена од Данске само 16 километара. Толико се простире најдужи мост на свету преко Балтичког мора. Ако се уопште може назвати мостом, јер једним делом иде преко воде, затим копном преко острва, да би на крају заронио и претворио се у тунел. Тешко се прелази мотором због ветрова, али се тешко и заборавља, прича Синиша.

Убрзо су, кажу, схватили зашто Андерсену није било тешко да напише толике бајке. Требало је само да отвори прозор и у воденом одсјају фасада копенхагенских палата угледа своје јунаке како на балконима саде чаробни грашак.

Контрасти уских улица препуних кафеа, радњи, шешир уметника и широких тргова испуњених статуама и фонтанама, овај град су претворили у живо уметничко дело.

Овде и данас живе прави правцати хипици. Све мирише на траву. Али је беспрекорно чисто. Мотором је забрањено улазити у комуну. Једино превозно средство је бицикл или пар стопала. Град изгледа као да је време стало пре 50 година.

Идилу далеких земаља у једном часу пресеца порција малих, дебелих ћевапа који скачу док се пеку. Пиво – нектар са густом пеном. У главној улици лепотице пролазе поред момака без руку и ногу који кроз зубе понављају: "Девизе, девизе...".

Пече се млади кукуруз. После летње кише град мирише на четинаре. Свадба у градској кафани. Пева се "Марширала, марширала краља Петра гарда". Наравно, Бања Лука и 21. век. Мада то тамо одбијају да признају, прича Николић, завршавајући своје незаборавно путешествије.