ЗОРИЦА ПЛАВШИЋ

Здравствени стручњаци широм света прихватају чињеницу о постојању глобалне епидемије употребе дувана. Преваленција пушења у Србији је према истраживањима у 2000. години била међу највишим у Европи са 46,0 одсто мушкараца и 30,9 одсто жена активних пушача да би се 2006. године број пушача смањио на 39,7 одсто мушкараца и 30,5 одсто жена које активно пуше.

Заступљеност пушења међу младима је такође висока: 54,7 одсто младих узраста 13–15 година је пробало цигарете од тога 31,3 одсто до навршене 10. године живота. Према истом истраживању 16,8 одсто девојака и 15,5 одсто младића су активни пушачи. Невољна изложеност младих дуванском диму (тзв. пасивно пушење) изузетно је велика (97,4 одсто) и представља озбиљан јавни здравствени проблем .

Иако би здравствени радници требало да имају кључну улогу у превенцији и одвикавању од пушења, учесталост пушења међу њима је висока. Према истраживању спроведеном 2001. године на Клиничком центру Србије, 37 одсто лекара и више од једне половине медицинских сестара и техничара (52 одсто) су пушачи.

Дуванска индустрија скрива чињеницу да су цигарете и неки други производи који садрже дуван направљени тако да брзо стварају и одржавају зависност. Зато се у Међународној класификацији болести пушење сврстава у болести зависности под шифром Ф 17.2. Научници тврде да је зависност од никотина једнака степену зависности од хероина. Многе компоненте које садрже дувански производи као и дим који стварају фармаколошки су активне, токсичне, мутагене и канцерогене супстанце.

Постоје јасни научни докази да деца чије су мајке пушиле током трудноће касније у животу чешће имају здравствене и развојне проблеме.

Састав дуванског дима је скоро исти и и при удаху и издувавању дима. Тако су сви они који дуго бораве у просторији где се пуши изложени штетном ефекту дувана. Они су пасивни, невољни пушачи. Уколико непушач свакодневно проводи осам сати на радном месту у задимљеној просторији он ће оболети од истих болести као и пушачи.

Већина пушача углавном не води рачуна о томе да задовољавањем своје жеље угрожавају живот непушача у својој околини, деце, колега, комшија, пријатеља. Врло често се понашање пушача описује као агресивно у односу на непушаче што је у већини случајева тачно. Колеге често пуше у канцеларији иако знају да њиховом колеги дуван смета и погоршава његово здравствено стање.

Један од главних циљева Стратегије за контролу дувана гласи: "Снижавање заступљености пушења је једна од најважнијих јавноздравствених мера коју је неопходно применити у циљу унапређења здравља 7,5 милиона становника Републике Србије."

Медији и јавне личности имају велику улогу у промовисању стила живота и навика. Одскора медији се придржавају закона о забрани рекламирања дуванских производа.

     Јавне личности већином не схватају колики утицај има на младе њихово понашање пред камарама, у јавности. Њихови млади обожаватељи их копирају у свему па и у пушењу цигарета. Нажалост скоро све естрадне звезде, певачи, глумци па и спортисти пуше на јавним местима, када дају интервјуе. Водитељи емисија, уредници дневних и недељних новина требало би изричито да захтевају да саговорник не пуши у току снимања интервјуа.

Пушење је могуће оставити и то потврђују милиони бивших пушача широм света.

Лекар