Да ли Францускиње лепо старе

Да ли је мит о Францускињама, као дамама са стилом и скривеним тајнама заводљивог изгледа, ванвремен? У чему је решење загонетке њихових обимних оброка и витке линије? Да ли се својим стилом живота разликују од других Европљанки? Старе ли лепше у односу на Американке и Британке?

На ова питања није лако дати научно утемељене одговоре. Ипак, бројни примери међу којима су славне глумице Кетрин Денев (66) и Жилијет Бинош (46), политичарка Сеголен Роајал (56) али и велики број жена које нису у јавности, указују да постоје мале „цаке” заслужне за њихов добар изглед. Покушај њиховог „разоткривања” објављен је у књизи Ђулијано Миреј „Францускиње се не гоје”, која је постала планетерни бестселер. Такав статус приручника коначно је потврђен и ауторкиним гостовањем у култној ТВ емисије Опре Винфри, која је с нестрпљењем настојала да открије „чаробну формулу француске виткости”. Колико је у томе успела најбоље потврђује чињеница да и даље кубури са вишком килограма.

У свом приручнику ауторка из прве руке (рођена и живела у Француској) износи „једноставну” али „веома делотворну стратегију” која, уз десетине рецепата за које би многи помислили да гоје, омогућава контролу телесне тежине током целог живота. Ту је неизбежан викенд третман чорбом од празилука, свакодневно уношење свежих намирница, најмање пет дневних оброка, чаша вина и два најважнија „дијететска зачина” – умереност и осећај задовољства.

Важна компонента доброг изгледа, како тврди Миреј, је и неоптерећеност килажом. Францускиње, за разлику од Американки, о својој тежини не причају ни пред члановима породице, а посебно не пред мужем. У друштву ће радије разговарати о љубавницима него о тежини, а од стола не устају са осећајем гриже савести већ задовољства.

„Суштина је у томе да треба да научите да мање може да буде више и да откријете како можете све да једете у умереним количинама”, саветује Миреј и подсећа на обавезно уношење воде и физички напор, који мора бити у складу са унетим калоријама. Неки би рекли да ауторка, баш као и многи пре ње који су се бавили истим или сличним темама, „није открила топлу воду” и да је суштина сваке добре теорије у њеној још бољој примени. А, када је реч о физичком вежбању, мора се признати да Францускиње и нису баш неки љубитељи одласка у теретане. Како примећује Ен Морисон, колумнисткиња „Њујорк тајмса”, доживљавају их „оригиналном формом тортуре”. Једини прихватљив облик сагоревања калорија за њих је шетња. Али уколико и она изостане, ту су пилуле, лосиони, препарати, апарати и третмани, којима се веома радо подвргавају како би очувале (или повратиле) добру линију.

Због тога се фармацеутске компаније утркују која ће понудити боље средство за топљење масних наслага са критичних зона. Ту су „чудотворни” фластери за стомак, „твиги завоји” за бутине и задњицу, капсуле за елиминацију „поморанџине коре”… У понуди је и апарат за електростимулацију мишића, који у кућној употреби, дакле уз сав комфор дома, гарантује затегнуто и заводљиво тело. Својим стимулацијама, у једној серији, замењује 120 урађених трбушњака.

Одговор на загонетку зашто се Францускиње добро осећају у сопственој кожи, колумнисткиња престижног листа покушала је да нађе у ритуалима свакодневне неге као и уживању у благодетима масажа (лица и тела) и спа третманима. Један од њих је таласотерапија која, комбиновањем млазева воде, простирки од морских трава, облога и купки од блата, побољшава циркулацију, смањује напетост и целулит и помаже лакшем тоњењу у сан.

Да Францускиње не штеде новац када је реч о кремама са ефектима затезање лица, елиминације бора и инстант младалачког изгледа, потврђује „Минтелово” истраживање, у коме се наводи да оне годишње потроше 2,2 милијарде долара, што је једнако заједничкој потрошњи те врсте Шпањолки, Немица и Британки. Да би смо проверили како то изгледа у пракси, колумнисткиња престижног листа предлаже да уђемо у неко кућно купатило (што се сматра неучтивим) у коме ће нас, како тврди Морисон, на полицама дочекати најразличитије бочице и препарати. Биће ту дневних и ноћних крема, серума, тоника, пилинга… Али не и превише сапуна, осим оних за руке. Францускиње их не користе за лице и тело, јер исушују кожу, без обзира на то колико били „пуномасни”.

И на крају, свој допринос одржавању лепоте Францускиња дају и естетски хирурзи, али тако што освежавају природан изглед, за разлику од својих aмеричких колега који настоје да остваре ефекат „да сви виде добру инвестицију”. Управо због тога уочљива је разлика у раду европских и америчких „пластичара”. Први раде „невидљиво”, а други „за све паре”.

Зорица Карановић