Боровнице наследиле малине

Зашто је општина Ариље једна од најразвијенијих у Србији, иако се налази у брдско-планинском крају, ван магистралних путева, а нема ни пружни колосек? Одговор на то питање наћи ћемо ако поближе погледамо пројекат боровница!
До "јуче" су малине биле рајско воће, али су свуда по свету почели да их саде, па су постале јефтине. На кванташкој пијаци килограм малина се продаје по 1,8 евра, а килограм боровница – за целих шест евра. Ето довољног разлога да се крене у акцију.
(Успешни бизнисмени су реинкарнације оних што брзо потежу. Ко први крене – тај и заради.)

Задруга и пројекти

Четрдесет пет пољопривредних домаћинстава из Ариља основали су у септембру 2005. године Општу земљорадничку задругу Аринова с циљем да се бави плантажном садњом боровница. Директор задруге је вишеструко предузимљиви Драган Милосављевић, размере његове умешности откриће се у даљем тексту.

Центар за воћарство Чачак (инжењер Александар Лепосавић) урадио је технолошки део пројекта у којем је установио да су земљиште, влажност и осунчаност ариљског краја погодни за гајење боровница. Задруга је, онда, конкурисала за средства подршке Ју-Ес-Ејда, агенције владе САД, која је одобрила 77.000 долара за куповину 23.000 садница у Немачкој, као и за потребне дозволе и сертификате. Планирано је да се саднице више не увозе већ да се гаје у Центру за воћарство у Чачку. Помогла је и општина, као и Министарство пољопривреде са 35 милиона динара бесповратних средстава за изградњу хладњаче.

А резултат тога је, само годину дана касније, 10 уређених хектара под засадом боровница.

Кредитирање без камате

Александар Крџић из Аринове објашњава да су склопили уговор са 50 домаћинстава по којем ће отплатити добијене саднице испоруком рода по тржишним ценама. Што практично значи да су кооперанте кредитирали без камате. Величине парцела су од 10 до 60 ари и изабране су тако да "покривају" надморску висину од 330 до 1.000 метара и скоро сва општинска села. Циљ је био да се испита на којој надморској висини и квалитету земљишта боровнице најбоље успевају.

Хладњача ради по ULO систему (Ultra law oxigen) који расхлађује воће до нула степени, не замрзава га већ само спушта концентрацију кисеоника на мање од пет одсто а у расхладну комору убацује азот. Код оваквог система чувања воћа губици су до један одсто, док су код дубоког замрзавања неколико пута виши, сем тога и квалитет је бољи.

Осим продајне цене, боровнице су исплативије и у гајењу. За њих су потребна два третмана током периода зрења, док малине траже пет. Приноси по ару су скоро исти.

Дакле, све је спремно да почне пројекат високих технологија у пољопривреди.